Ako radite nešto od ovoga sa spiska, to ne znači da ste užasan roditelj i da je vaše dete osuđeno na život u traumi. Samo znači da treba malo više da preispitujete vaše postupke i probate da „uđete u kožu“ deteta i zamislite kako oni njemu izgledaju i kako se zbog njih oseća. Zapitajte se, šta dobijate od toga što radite ove stvari? Sa kojim ciljem primenjujete ove strategije? Da li su one u skladu sa vašim ciljevima kao roditelja?
Dakle, ukoliko želite da budete roditelj koji ima dobar odnos sa svojom decom i podiže ih u zadovoljne ljude, nemojte:
- Advertisement -
- Da favorizujete jedno svoje dete na uštrb drugog (ili ostalih).
- Da govorite „Izgleda da sam najgora mama na svetu!“ onda kada vam se dete požali da ste ga povredili.
- Da odbijate da se izvinite kad pogrešite, je ste „vi roditelj“ i „niste dužni to da radite“.
- Da vičete na decu čim se vratite s posla.
- Da ignorišete porodicu i odbijate da razgovarate sa njima kada ste ljuti.
- Da svako jutro budite decu urlajući na njih.
- Da očekujete da svi u kući „idu ko po jajima“ kada ste loše raspoloženi.
- Da ne štitite decu od lošeg postupanja drugog roditelja, ako ste tome svedok.
- Da zavisite od emocionalne podrške deteta i pretvarate ga u svoj emotivnog partnera.
- Da dete loše tretirate zato što „život nije fer“ i „treba da bude pripremljeno na to“.
- Da gledate na dete kao na produžetak svoje ličnosti i smatrate da sve što radi – govori nešto o vama.
- Da očekujete od deteta zahvalnost zbog toga što mu pružate dom i hranite ga. To jeste vaš posao.
Izvor: Responsive parenting
