Prestanite da „sudite“ drugim roditeljima
Ja znam kako treba. Znam da treba da dojiš svoju bebu, koliko god možeš. Da treba da se potrudiš. Znam da treba da je nosiš i ljubiš dokle god ona traži. Da spavaš s njom, da oseti sigurnost i blizinu.
Da ne treba da vičeš, tučeš, ili budeš previše popustljiv i nedosledan.
Znam da deca ne treba da jedu slatkiše (mnogo). Znam da ne treba da ih nagrađujemo i ucenjujemo kaznama.
Sve ja to znam da treba. Pa se ni sama ne pridržavam uvek.I nisam mogla da se ponašam isto, sa svakim detetom. Koja su od istih roditelja.
Odakle mi onda pravo da sudim drugim roditeljima (mamama)? Da znam šta je najbolje za njih i njihovu decu? Da mislim da se nisu dovoljno trudili?
Ne sudi onome u čijim cipelama nisi hodao. Tačka.
Možeš da:
pružiš savet – ako ti se zatraži
pružiš podršku, jer si prolazio kroz nešto slično
zagrlioš ako treba.
I svet će biti bolje mesto.
Ako prestanemo da se ponašamo kao u izlogu prodavnice roditelja, gde postoji opasnost da nas neko neće kupiti ili uzeti ako smo ranjivi, ako pokažemo da nismo savršeni i da grešimo.
