Prestanite da zadivljujete druge roditeljstvom i instagramišete stvarnost
Svi mi ponekad volimo da mašemo roditeljstvom i svojim roditeljskim dostignućima. Istina je da su naša deca dobra, lepa, pametna, vaspitana ne zahvaljujući našem delovanjum, nego uprkos njemu. Jer, ak0 se većinu vremena nemamo pojma da li to što radimo radimo kako treba, ako se stalno preispitujemo, kako smo onda tako sigurni da mi imamo ikakvog udela u uspesima naše dece?
Da, deca jesu divan, ispunjavajući deo života. Ali nisu život ceo, niti jedini uspeh i način da se u životu uživa. Nisu ni trofeji, ni moneta za potkusurivanje u praznim hvalisanjima sa društvom iz mladosti.Ali, deca nisu naši trofeji.
Ranije sam mnogo značaja pridavala vaspitanju.
Bila sam sjajan roditelj. Sve dok nisam dobila decu.
A onda sam malo na teži a malo na lakši način shvatila da deca nisu prazna knjiga u koja mi upisujemo slova po svom nahođenju. Nisu naš spisak lepih želja u koji dodajemo ono što MI želimo. Znam čemu bih volela da ih naučim a da li će se „primiti“ ne znam. A to nije razlog da mašem svojim roditeljstvom. Jer, u toj teškoj disciplini nema takmičenja, pa ni pobednika, ni zlatnih medelja. Ako se trudimo i radimo najbolje što možemo, svi smo pobednici, ko u vrtiću.
Ne morate da vratite predtrudničku liniju posle dve nedelje, ni da se vratite sa porodiljskog posle dva meseca. Ne morate da budete najbolji na poslu dok imate u kući odojče. Ne morate.
Svi smo mi dovoljno dobri, ma koliko upinjali da sebe prikažemo još boljim. Pa zato neumorno škljocamo, prenosimo delove svog života, sve u nameri da pokažemo drugima (a valjda i sebi) da smo lepi, nasmejani, da su nam deca ultimativno srećna, vaspitana, da su nam domovi savršeno uređeni i bez mrljice, da stižemo sve i još više od toga. Iako i sama volim da gledam sve te lepe sjajne stvarčice na Instagramu, svu tu divnu decu, prelepu garderobu i sitnice, neke žene mogu uvrteti sebi u glavu da je to pravi život. A nije. To je filter za život. i to nije strašno, sve dok taj filter ne služi da popunjavaš rupe u stvarnosti.
Dođe mi da neko vreme stavljam samo slike haosa koji moja trojka predano pravi, ali ne volim ni ona druga zalaženja u krajnost, prikazivanje sirovog života, dojki na izvolte, porođaja u krupnom planu. I to je egzibicionizam, samo onaj koji sledi estetiku ružnog i sirovog.
