Odustanite od takmičenja za super mamu
Što se nadovezuje na sledeću temu- mi smo mame.
Nismo gladijatori.
Nismo u areni punoj gladnih tigrova (mada nekad tako deluje).
Šta te briga što svuda, od porodilišta, preko dečijeg igrališta do roditeljskog sastanka vrebaju mame žedne mameće krvi.
To su one kojima osećaj vrednosti dolazi samo i isključivo od toga da budu bolje u nečemu, pa makar to bilo samo isforsirano, prerano hodanje deteta, ili koliko su ga kilograma nagojile.
To su one što su se porađale danima a dete ispalile iz jednog napona.
Čije je dete odmah znalo da sisa, a one imale mleka posle 2 sata. Čije je mleko žuto i masno, a ne vodenasto i providno.
Čija su deca prva se okrenula, prva sela, prva prohoda. Prva dobila zub, jebote! Kao da je to nešto što od nas zavisi.
To su one mame čija mučena deca, tako napredna, imaju uvek samo petice, nikada se ne tuku i ne psuju, idu u muzićku, na kurs engleskog i italijanskog, vežbaju tri sporta i u pauzi idu na časove slikanja.
To su one čija kuća blista, bez ijedne fleke, dok ti šutiraš igračke ka ćoškovima da neko ne polomi nogu da prolazi, ili vičeš po 108 put da se sredi soba.
Ne želiš da budeš takva mama.
Ako ne budeš, život će ti biti mnogo lakši. I bićeš dovoljno dobra, i sebi i njima.
Probajte da živite ovako u 2017. godini. Prijaće vam, a neke će bogami i odahnuti. Ja jesam, što i vama želim.
Voli vas Angelina
Izvor: Mamin svet
