Govoreći o sve manjoj zainteresovanosti mladih da čitaju, Aleksandar Jerkov je istakao da posle 25 godina regresivnih procesa u društvu i rastakanja sistema vrednosti „ne možete da dobijete ništa drugo nego deci nije stalo ni do čega što zahteva neku vrstu napora“.
„Kada je reč o krizi percepcije dela iz lektire, nju treba analizirati u sklopu širih društvenih okolnosti i pada volje ljudi da uživaju u blagodetima savremene civilizacije, osim kada su to tehnički gedžeti i sitno zavitlavanje. Treba reformisati sistem, kao što je i rađeno – da do sada nismo reformisali mi bismo sad čitali Homera i Vergilija. Mi svakih 20 ili 50 godina reformišemo programe da bismo uneli nove stvari, izuzeli neke koje su izgubile na značaju i aktuelnosti i taj proces je stalan. Činimo napore da pokušamo da učinimo nešto za našu decu“.
Zašto deca ne čitaju i zašto moraju da počnu
Međutim, kako kaže Jerkov, danas ne konzumiramo visoku kulturu nego bofl. Što se tiče lektire i književnosti smatra da treba klasifikovati različite nivoe.
Decu treba podsticati, treba raditi sa njima i treba im dati jasne ciljeve. Treba klasifikovati različite nivoe. Šta je elementarni nivo – to je neko ko će sutra biti dobar zanatlija, ali ne mora da bude stručnjak za Tolstoja ili za Andrića. Ali treba da zna za nekog pisca. Imate one koji će završiti gimnaziju, studirati, ići na Filološki fakultet. Treba napraviti nove programe koji će svima odgovarati“, navodi on.
Jerkov podržava ideju da se u školsku lektiru unesu i savremena dela, ali uz dozu obazrivosti.
„Tolkin je klasik savremene književnosti i važan je kao i Luis Kerol. Kada je u pitanju Džoan Rouling treba biti obazriv, ali ja više verujem deci nego sebi, moja ćerka je jurila da kupi Harija Potera tog dana kada je knjiga izašla. Ali bih bio umereno oprezan jer nisu književna dela sasvim bezazlena. Treba biti obazriv u procenjivanju svih tih dela, deca treba da čitaju sve šta žele ali uz pametno tumačenje. Za mene Rouling ipak nije pisac istog ranga kao što je Tolkin“, kaže profesor.
„Škola nije da bismo se igrali, što je jedan ludački proces koji je gotovo već završen ovde i koji vodi tome da se devastira školski sistem.. Nije život med i mleko. Pogledajte kako u Britaniji izgleda obrazovni sistem u kome se školuju najbolji. Kako taj sistem niko nikad nije pomislio da prenese kod nas?“
10 načina da podstaknete vaše dete da čita
On kaže da je sistem predavanja u srednjim školama pogrešan.
„Pogrešan pristup jer je istoricistički, mi mislimo da zato što se književnost razvijala od starina do danas da moramo da pratimo sve tako istorijski, ali nije baš tako. Da biste čitali Homera potrebno je mnogo veće kulturološko posredovanje nego da biste čitali Andrića. Treba sve okrenuti naopačke, taj princip će morati da se promeni. n ažalost, nismo još uvek spremni za tako radikalan potez u našem obrazovnom sistemu. Pre ili kasnije to će morati da se promeni“.
Jerkov kaže i da ne možete svako dete zaintrigirati da čita, ali da morate da razvijate osećaj prema pismenosti i kulturnim vrednostima. „Zašto se uopšte pretpostavlja da ljudi nemaju potrebu za čitanjem? To nije tačno. Ali, ako vi non-stop pričate o tome kako je čitanje smor a onaj ko čita knjige gadna štreberčina, ako je glavna fora baraba i ne možeš da isključiš nikoga, ni zbog kakvog prekršaja sa časa, jer je zaštićen kao sveta krava u školskom sistemu a nastavnik je manje-više ništa, ako tog nastavnika ne možeš da obučeš, nemaš da mu daš ni elementarne uslove da živi kao prosečan stanovnik, dobićeš čoveka mase koji više nema nikakvu svoju misao, identitet, individualnost i koji je savršen da bude poslušnik i da radi ono što mu se kaže“.
Izvor: N1
