Na osnovu svog iskustva, Viktorija Prudej, radni terapeut, uvidela je nešto toliko rašireno i alarmantno u svetu roditeljstva danas, te bi bilo lepo da svako ko brine o budućnosti svoje dece, pročita ovaj članak.
„Radni sam terapeut sa godinama i godinama iskustva rada s decom, roditeljima i učiteljima, i da, slažem se – naša deca postaju sve gora i gora u mnogim pogledima.
Čujem stalno istu poruku od svakog učitelja kojeg upoznam. Jasno je da otkad sam radni terapeut, viđam pad u društvenom, emocionalnom i akademskom funkcionisanju dece, kao i snažan porast poteškoća u učenju i drugih dijagnoza.
Kao što znamo, mozak je promenljiv. Zbog okruženja, možemo ga učiniti snažnijim ili slabijim. Čvrsto verujem da, uprkos našim najboljim namerama, nažalost menjamo mozak naše dece u pogrešnom smeru.
Evo zašto:
1. DECA DOBIJU SVE ŠTO ŽELE KADA TO ŽELE
‘Gladan sam!’ – u sekundi ću se zaustaviti kod restorana. ‘Žedan sam!’ – evo automata! ‘Dosadno mi je!’ – uzmi moj telefon! Sposobnost da se odgodi zadovoljenje njihove potrebe je jedna od ključnih karika za budući uspeh. Imamo najbolje namere – da učinimo svoju decu srećnom – ali, nažalost, usrećujemo ih u tom trenutku, ali ih činimo nesrećnim na duge staze. Biti sposoban odgoditi zadovoljenje potrebe dece znači biti sposoban funkcionisati pod stresom. Naša deca polako postaju manje spremna da se nose i s najmanjim izvorima stresa, koji im postanu velike prepreke u postizanju uspeha u životu.
Nemogućnost da se odgodi zadovoljenje potrebe dece se često vidi u učionicama, tržnim centrima, restoranima i prodavnicama igračaka, kada dete čuje „Ne!“, jer su ih roditelji naučili da dobiju odmah šta žele.
