4. TEHNOLOGIJA
Koristiti tehnologiju kao ‘besplatno čuvanje dece’ zapravo uopšte nije besplatno. Naplata vas čeka odmah iza ugla. Plaćamo dečjim nervnim sistemom, njihovom pažnjom i njihovom sposobnošću za odgađanjem zadovoljenja potreba. U poređenju s virtuelnom stvarnošću, svakodnevni život je dosadan.
U poređenju sa virtuelnom stvarnošću, svakodnevni život je dosadan. Kad deca dođu u učionicu, izložena su ljudskim glasovima i primerenim vizualnim nadražajima, što je suprotno od onoga kada su bombardovana grafičkim eksplozijama i posebnim efektima koje su navikli da gledaju na ekranima. Nakon nekoliko sati provedenih u virtuelnoj stvarnosti, obrađivanje informacije u učionici postane jako izazovno za decu, jer im se mozak navikava na veliku količinu nadražaja koje im daju video igrice. Nemogućnost obrade manjeg broja nadražaja čini decu krhkim u akademskim izazovima.
Tehnologija nas, takođe, emocionalno isključuje od naše dece i porodice. Mozak dece se najviše hrani roditeljskom emocionalnom dostupnošću. Nažalost, postupno lišavamo decu te hrane.
