5. DECA VLADAJU SVETOM
‘Moj sin ne voli povrće.’ ‘Ona ne voli rano da ide na spavanje.’ ‘On ne voli da doručkuje.’ ‘Ne voli igračke, ali je dobra na ajpedu.’ ‘Ne voli sama da se oblači.’ ‘Ona je suviše lenja da bi sama jela.’ Ovo slušam od roditelja sve vreme. Od kada nam deca diktiraju kako ćemo ih odgajati? Kad bi bilo sve na njima, sve što bismo radili jeste jedenje makarona sa sirom i peciva s krem sirom, gledali bismo televiziju, igrali se na svojim tabletima, i nikad ne bismo išli na spavanje.
Kakvo im dobro činimo dajući im ono što ŽELE kad znamo da to NIJE DOBRO za njih?
Bez pravilne ishrane i kvalitetnog sna, naša deca dođu u školu razdražljiva, teskobna i nepažljiva. Uz to, šaljemo im lošu poruku. Oni nauče da mogu da rade šta žele, i da ne moraju ono što ne žele. Nedostaje koncept da se nešto ‘mora uraditi’. Nažalost, kako bismo ostvarili ciljeve u životu, treba da radimo ono što je potrebno, što ne mora uvek biti ono što želimo. Na primer, ako učenik želi da bude odlikaš, treba naporno da uči. Ako želi da bude uspešan fudbaler, treba da vežba svaki dan. Naša deca jako dobro znaju što žele, ali im je teško da rade ono što bi trebalo da bi postigla taj cilj. To rezultuje nedostižnim ciljevima, te se deca razočaraju.
