Piše: dr Zoran Milivojević
Možemo je ilustrovati tipičnim ponašanjem četvorogodišnjeg deteta koje je s mamom u parku. Razmaženo dete veselo beži od svoje mame koja trči za njim pozivajući ga da stane. Ono je od nje udaljeno dvadesetak metara i ignoriše njene pozive. Prezaštićeno dete, s druge strane ne udaljava se od mame. Stalno proverava gde je ona, kako se ne bi previše udaljilo od nje. Retko je više od tri metra dalje od mame.
Već na ovom uzrastu oba deteta pokazuju ona ponašanja koja će im tokom odrastanja praviti sve veće probleme.
Razmaženo dete je ono koje je dobilo ljubav, ali ne i disciplinu. Njega roditelji nisu uspeli da podrede. Ono odbija da prestane da radi ono što mu je prijatno zato što to od njega zahtevaju roditelji. Umesto da se podredi roditeljskoj volji, ono uspešno podređuje roditelje svojoj volji i u porodici se ponaša kao stvarni „vođa čopora”. Zbog ljubavi koju je dobilo ono se oseća samouverenim, svesno je vlastite vrednosti i nema strah od sveta. Ali ono neće naučiti da podnese frustraciju njegovih želja, neće steći navike održavanja lične higijene, reda i učenja. Imaće problema sa empatijom i želeće da mu svi drugi ugađaju kao što su to činili roditelji.
