Afektivna vezanost ili šta je to ljubav između roditelja i deteta

Ono što je centar mog interesovanja je posmatranje afektivne vezanosti kroz dečju igru i igru roditelja-staratelja sa njima. Davnih godina su istraživači u ovoj oblasti otkrili da su sigurna deca sklonija da se ponašaju autonomno u organizovanju sopstvene igre i sposobna da objekte koriste na fleksibilan način, te da imaju veću sposobnost imaginacije. Razlika između sigurne i nesigurne dece se ogleda u kvalitetu igre, pa su tako sigurna deca upornija, sklonija su da se uključe u igru koja je već organizovana oko zadate teme. Vrlo bitan nalaz je da su epizode simboličke igre kod sigurne dece duže i složenije kada je majka bila angažovana, dok kod nesigurne dece interakcija sa majkom nema tako podstičuću funkciju.

Zbog centra svog interesovanja imam potrebu da vas upoznam sa procedurom koju je stvorila, vec pomenuta, M. Ejnsvort 1978. godine a koja je korišćena za decu uzrasta od 12 do 20 meseci. Procedura se zove „ Situacija sa strancem“ i sastoji se od sledećih sekvenci: 1. dete i roditelj ulaze u prostoriju; 2. dete istražuje, roditelj se uključuje ako je neophodno; 3. u prostoriju ulazi nepoznata osoba; 4. roditelj ostavlja dete sa nepoznatom osobom; 5. roditelj se vraća i nepoznata osoba tiho izlazi; 6. roditelj ostavlja dete samo u prostoriji; 7. nepoznata osoba ulazi u prostoriju, ako je to neophodno stupa u komunikaciju sa detetom; 8. roditelj se vrać, neznanac tiho izlazi. Ono sto je ključno je ponašanje deteta prema roditelju tokom dve epizode ponovnog zajedničkog susreta, a u kontekstu ponašanja u epizodama koje im prethode i koje ih slede. Iz ove procedure te daleke 1978. godine, Ejnsvortova izvlači tri oblika afektivne vezanosti, kasnije se dodaje i četvrti.