Međutim postoje ambiciozni roditelji koji svoj vaspitni stav ne zasnivaju na zadovoljenju dečijih potreba već sopstvenih.
Šta biste rekli roditeljima koji, uvek u “najboljoj nameri” usmeravaju decu na studije npr. nečega što ne vole ili osujećuju dete da se bavi nečim što voli?
– Roditelji u strahu za budućnost svoje dece, opterećeni situacijom u društvu ili pak porodičnim vrednostima sve čine da utiču na životno opredeljenje svoje dece uslovljavajući ih da prihvate njihov izbor u izboru fakulteta i zanimanja uopšte. Ne mogu da zamerim roditeljima što se brinu i što žele deci siguran posao i mogućnost bržeg osamostaljivanja. Razumem ih i kad vrše određeni, razuman pritisak ne bi li ih motivisali da istraju u onom što su započeli i želeli. Međutim nametanje izbora fakulteta i zanimanja uopšte, ukoliko je u suprotnosti sa željama, mogućnostima i afinitetima mladih, ne podržavam. Vrlo često oni budu neuspešni studenti, koji odugovlačenjem studiranja pružaju pasivan otpor, mnogi ga i ne završe ili pak bivaju neuspešni u poslu. Primorani su da budu nezadovoljni , nesrećni poslušnici. Sa mladima treba razgovarati, predočiti im naša iskustva i nedoumice, ali im dozvoliti da sami odlučuju o izboru fakulteta. Oni tako nauče između ostalog, da snose odgovornost za svoje izbore i postupke, da se bore za sebe i uživaju u svom izboru i uspehu koji iz toga uglavnom sledi.
Mnogi roditelji odu predaleko i forsiraju decu, ubeđujući ih da ONA nešto vole- gurajući ih često u popularne sportove ili estradu. Ne želimo da sumnjamo u najbolje namere, ali šta misilite, o čemu oni razmišljaju?
– Dete svoje roditelje, kakvi god da su mnogo voli i veruje im. Trudi se da ispuni njihova očekivanja, iako to što radi možda i nije ono što ono stvarno želi, da bi osiguralo ljubav i naklonost. Neki roditelji, na žalost stvarno odu predaleko, pa prosto uguraju decu u neke aktivnosti kao što su popularni sportovi, estrada,raznorazna takmičenja a da nisu ni pitana da li to hoće, mogu, žele, vole. Deca se trude, moraju, ne žele da iznevere očekivanja, imaju potrebu da usreće roditelje. Pitali ste me o čemu ti roditelji razmišljaju. Ne znam. Znam o čemu ne razmišljaju. Sigurno ne o stresu kroz koji njihovo dete prolazi u situacijama kada se bori za pobedu. U stvari ne razmišljaju da se ono tada takmiči i bori za njihovu ljubav. Ušlo je u borbu koja poznaje samo institut pobednika i gubitnika. Samo, pred očima gledalaca, sudija, žirija, dželata, na mestu kojem ni po čemu nije doraslo, ono prolazi kroz pakao straha. O tome njihovi roditelji ne razmišljaju. Sve to može da ostavi nesagledive posledice po dete. Ukoliko nema dovoljno snage da se suprostavi bolesnim očekivanjima i ambicijama svojih roditelja i pruži otpor ono zombirano ide dalje i dalje, sa sve većim stresom i naporom, jer se plaši da će biti manje voljeno a često i kažnjeno . Pritisak postaje preveliki, oni svesno ne mogu da izađu iz njega i ne retko posežu za drogom, alkoholom ili pak upadaju u teška psihička stanja, praćena depresijom.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Razmislite pre nego što izgovorite rečenicu „Ajde, šta plačeš, pa ti si dečak.“
U Srbiji veliki broj mladih ne zna kako da prevaziđe stresnu situaciju, a emotivni život im je prilično prazan. Posledica toga je sve više odraslih koji su nezadovoljni i nesrećni,...
Ne mogu da se izborim sa uvredom
Aleksandar Tkačenko je ruski psiholog i pisac, čiji je tekst „Ne mogu da se izborim sa uvredom“ preuzet iz njegove knjige „Snežna osećanja“, koju je objavila moskovska izdavačka kuća „Nikeja“...
Psiholog tvrdi: Roditelji su mnogo veći paničari od dece
Slovenački klinički psiholog Aleksander Zadel ističe dva ekstrema u roditeljstvu: roditelje sa očekivanjima koji su veoma zahtevni i preterano zaštitnički nastrojene roditelje koji dugoročno predstavljaju najveću opasnost po decu, jer...
Danas su mladima idoli jutjuberi i blogeri: Zašto je došlo do krize autoriteta
Ništa ne jača autoritet poput ćutanja, reči su slavnog renesansnog umetnika Leonarda da Vinčija, dok je za velikog naučnika Alberta Ajnštajna “nepromišljeno slušanje autoriteta najveći neprijatelj istine.” Da li je...
Nema komentara.