Iskustvo nastaje u trenutku kada mu dodelite reč.
„Komšija ovo je pakleno. Katastrofa… Šta je ovo?…umrećemo!“
Ništa ne može da ujedini i zbliži ljude kao neka zajednička muka. Valjda tako vidimo da je život ipak fer. Isto je toplo onom ko prima 300 evra i tajkunu sa milionima, po sistemu „i bogati plaču“.
Druga naša odlika je da sve volimo da preuveličamo, leta su nam „paklena“ a zime „ledeno doba“, to počinje od novinskih naslova, prima se u narodu i onda moj odgovor komšiji postaje čudan.
„Lepo toplo vreme komšo. Vruć vetar me asocira na Grčku“
I lepo kaže Šurda u seriji: „Nisam ti ja za rabotu, ja sam ti više za Grčku“
Na lepih 41 sam pošao na jedrilicu. Sam sam na doku. Obično su tu dva mačora koji me rado dočekaju, nema ih…negde se štekaju, ne mrdaju ni brkove u debeloj ladovini.
Zmija.
Stalni stanar mog jedrenjaka je mala guja. Uđe kroz rupu od motornog prostora i kunja iza sidra, tu je godinama. Od mačora je čuva poklopac(glavni ulaz), ona ulazi na Vip ulaz iz vode.
Imamo prećutni dogovor, kada dođem na jedrilicu, otvorim poklopac i kucnem tri puta, ona se polako razbudi i siđe u vodu.
Danas nema ni nje. Pretoplo joj je, ne zna da čita vesti i ne naziva vreme paklenim već prihvata da je leto. Ne kuka, ne poroklinje sudbinu ljutu, nego se sklanja. Nije me izdala, vratiće se kad podladi.
Neću da plovim danas. Naučio sam davno da niko nije jači od prirode. Kada mačori i zmije ne izlaze ne idem ni ja. Ali, mogu da ošmirglam drvene delove i operem brod.
Vetar je i dalje vruć. Lepo je i toplo. Razgaćio sam se i hodam bos. Lepota. Počinjem da šmirglam. Počinjem i da se znojim.
„Komšija ceo sam se ulepio, ovo je neizdrživo!!!“
„Lepo je. Biće još lepše kada ofarbam“ odgovaram, a komšija ode misleći „ovaj je lud“.
Na znoj gledam kao antidetoks. Lepa stvar na 40 stepeni je što kapljice znoja izlaze iz delova tela za koje nisam ni znao da se znoje. Priprema drveta je urađena. Toksini izašli. Opet sam sam na doku. Retko je ovako mirno.
Zahvalan na tišini.
Vreme da se opere jedrenjak. Uzimam crevo i tuširam se na doku. Lepota, kao kada sam bio dete… Kada ste se poslednji put okupali „crevetom“…
Prelazim na brog. Izribao sam vremešnu damu, pune 53 godine ona plovi i drži se fenomenalno. Nekada je živela na jezeru u Nemačkoj pa se preselila na Savu. Lepo joj je bilo, sada joj je lepo ovde.
Naziv barke nismo menjali, zove se: Irupe, a pored naziva je nacrtano sunce koje se smeje. Značenje a irupe: „Da se pojavi ili manifestuje iznenada i snažno“ A možda je Irupe bila ćerka prvog vlasnika.
Ono što radi ne treba menjati.
Iskustvo nastaje kada mu dodelite reč. Ako kažete da je pakleno, pakleno će vam i biti, ako vam je lepo toplo, lepo toplo će vam biti.
Pažljivo birajte reči i misli.
Što bi rekao moj deda ujak Henri Ford u danima kada je bila omorina po amerikanskom kontinentu:
Ako misliš da možeš, ili misliš da ne možeš, u pravu si.
Srećan utorak svakome ko diše, čim to možeš, možeš i mnogo više.
Johny – lepotopli 🙂
PS: Kada napravite nešto lepo, a niko to ne primeti, nemojte biti tužni. Sunce svako jutro pravi prekrasan spektakl, a većina publike spava.*
Prijavite se na besplatni newsletter na
https://subscribepage.io/bajkautorkom
Nikola Petrović Johny je autor popularnog bloga i instagram profila “Sasvim digitalno” i kreator E-booka “Kako uspešno voditi Instagram” koji vam može pomoći da vaše ideje proširite i do vašeg hobija napravite biznis.
Izvor: Detinjarije.com
