Za mnoge porodice leto je vreme odmora, slobode i predaha od školskih obaveza. Ipak, kod pojedine dece i tinejdžera prelazak iz ustaljenog školskog ritma u opuštenije letnje dane može da izazove osećaj anksioznosti.
Roditelji često traže „magični broj”. Da li je to osam? Deset? Dvanaest? Zanimljivo je da u mnogim zemljama zakon ne određuje minimalni uzrast deteta za ostajanje kod kuće bez nadzora.
Dečji crteži nisu presuda o porodici, već odraz jednog trenutka, jedne emocije ili jednog doživljaja. Kada ih posmatramo sa radoznalošću, bez osuđivanja i brzih zaključaka, oni mogu postati dragocen način da bolje razumemo svoje dete.
U svetu u kojem se detinjstvo sve češće ispunjava obavezama, treninzima, radionicama i različitim aktivnostima, lako zaboravljamo jednu važnu stvar: dete se najviše razvija upravo onda kada se igra slobodno.
Bili su tu, da uskoče i pomognu, od samog početka. Šta god da zatreba, kad god da zatreba. Našu decu su, od prvog dana, zavoleli kao svoju, dajući 100% sebe uvek kada su uz njih.
Savez samostalnih sindikata Beograda smatra da jedna od stimulativnih mera koju treba uvesti kako bi se smanjila demografska kriza u Srbiji je ta da sve majke koje imaju troje i više dece i najmanje 15 godina radnog staža dobiju nacionalnu penziju.
Ljudi sebi dozvoljavaju toliko toga, naročito u poslednje vreme kad, koliko god u načelu podržavali dojenje, ne možete da ne priznate da su stvari postale pomalo naporne...
Pritisak vršnjaka je normalan deo odrastanja. On nije znak slabosti tinejdžera — već prilika da kao roditelj pomognete svom detetu da izgradi zdrav osećaj sopstvene vrednosti i sposobnost za nezavisno prosuđivanje.
Pretpostavka da isti roditelji mogu vaspitati dvoje dece na isti način spada u tzv. pedagoške mitove. Veoma je važan i redosled kojim dete usvaja određena znanja, a upravo je nemoguće ponoviti isti redosled ovih poruka.
