Roditelji često traže „magični broj”. Da li je to osam? Deset? Dvanaest? Zanimljivo je da u mnogim zemljama zakon ne određuje minimalni uzrast deteta za ostajanje kod kuće bez nadzora.
Doneti dete na svet tek je prvi stepenik u preuzimanju odgovorne uloge roditeljstva. Dati svoj puni doprinos u procesu socijalizacije i razvoja samostalne ličnosti uz puno uvažavanje ličnih osobenosti, ali i moralnih načela – proces je koji traje godinama, i to bez pauza.
Istraživanja pokazuju da deca koja su odrastala tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka nisu postala stabilniji ljudi zato što su imala bolje roditelje ili kvalitetnije obrazovanje, već zato što su mnogo ranije naučila da se nose sa problemima, međusobnim sukobima i dosadom.
Pozabavićemo se pred odmor na moru, planini, pred polazak u školu ili vrtić - zašto su očekivanja "ubice" raspoloženja, provoda i sreće
Piše: Snežana Golić, pedagog
Ja više nisam mama željna aktivnosti iz vrtića i škole, koja uvek prva diže ruku kada su potrebni volonteri za neke organizacije priredbi, vašara, prikupljanje novca, kada se biraju predstavnici saveta roditelja i slično. Taj brod je davno otplovio, sestro.
Retko ćete sresti decu koja se kotrljaju nizbrdo, penju po drveću i vrte u krug radi zabave. Roleri, trotineti, vrteške i ostali rekviziti polako putuju u muzeje. Uvek nedostaje vremena na račun povećanih obrazovnih zahteva ili puke roditeljske želje da im deca nauče sedam svestskih jezika do sedme godine.
Naši klinci i sami izlaze da se igraju oko zgrade sa drugom decom još od prošlog juna. Možda je nekom neobično i čudno da deca sa 4 i 5, sada već 5 i 6 godina - sama izlaze napolje?
Edukativni centar Finesa, u saradnji sa Školom za roditelje i Dečjim kulturnim centrom Beograda organizuje Letnju Školu za roditelje, u subotu, 23. avgusta u...
Ne skači, ne pentraj se, ne jurcaj, zavrteće ti se u glavi…” – odrasli kao da ovakvim opomenama nabrajaju upravo one aktivnosti koje najviše stimulišu mentalni razvoj dece.
Deca su danas izložena spoljnem svetu čim dostignu uzrast u kome mogu sama da sede pred televizorom. Štaviše, ona su svemu tome izložena u brutalnoj, zavodljivoj formi koja pijačne vrednosti svodi na njima najpristupačniji jezik.
Dr Ranko Rajović je predsednik Komiteta svetske Mense za darovitu decu i jedan od tvoraca NTC sistema učenja. Veoma je angažovan na prenošenju znanja i iskustva pedagozima i roditeljima u Srbiji i inostranstvu, a za predavanja i seminare koje organizuje uvek je puno interesovanja. O tome i o drugim temama vezanim za odnos dece prema školi i učenju, dr Rajović govori za Detinjarije.
Ana Živanović je zaljubljenik u automobile i vlasnica rentakar agencije. Takođe, ona je mama desetogodišnje Elene i sedmogodišnjeg Vuka i za Detinjarije govori o svom roditeljskom iskustvu.
Konstantno stavljanje tuđih potreba ispred sopstvenih (pa i kad je taj neko vaše dete) nije ni tolerantnost, ni nesebičnost niti dobrota, već loša briga o sebi.
