Veštačka inteligencija i algoritmi nastaviće da oblikuju svet u kojem će odrastati nove generacije. Ipak, budućnost nije unapred određena. Ona zavisi od toga da li ćemo decu učiti samo kako da koriste tehnologiju ili i kako da razumeju njen uticaj.
Dete nije problem, iako njegovo ponašanje ponekad jeste. Kako postaviti granicu, razumeti šta se događa i pomoći detetu da postupi drugačije — bez etiketa i bez odustajanja od odgovornosti.
Deca od roditelja i staratelja dobijaju temelje koji se kroz kasniji proces socijalizacije nadograđuju. Ne možemo, kao podrazumevano, očekivati od njih da u ranoj životnoj dobi pokažu nešto što im nismo pružili kao primer. Piše Marija Bulajić Škuletić, sociološkinja
I danas svedočimo pričama o detetu koje tek treba da se rodi, a koje u, još uvek brojnim slučajevima, treba da zasluži radost zbog svog dolaska, i to kako – odgovarajućim polom
Umesto raspravljanja sa svojim detetom mlađim od šest godina, roditelji moraju da se oslanjaju na druge strategije – preciznije, na nametnutu kontrolu i posledice.
Kako bi izbegli neprijatnost i decu trenutno učinili srećnom i zadovoljnom roditelji zaboravljaju važnu činjenicu, njihov zadatak je da deci pomognu da razviju veštine neophodne za život.
Leon Festinger je još 1957. objasnio zašto ljudi često opravdavaju pogrešne postupke – ne zato što su u pravu, već zato što im je teško da se suoče sa krivicom. Kako to izgleda u roditeljstvu i odrastanju dece?
Samopoštovanje se gradi na osećaju da smo vredni takvi kakvi jesmo. A filtrirana stvarnost mladima neprestano poručuje da to „kakvi jesu“nije dovoljno dobro.
Potrebno je da zajednički radimo na tome da osobe sa autizmom imaju dostojanstven život i prilike da budu aktivni članovi društva. Piše: Miloš Vojnović, Master defektolog - nastavnik u OSŠ "9. maj" Zrenjanin
Vremenom, kako deca u ovakvim porodicama bivaju starija, taj odnos sa roditeljem doživljavaju kao obavezu i breme sa kojim ne znaju kako izaći na kraj.
