“Neka deca ne biraju sport prema tome šta drugi očekuju od njih, već prema tome gde se osećaju slobodno, prihvaćeno i radosno. Jer igra ne pita ko si, koliko si brz, da li si dečak ili devojčica i hoćeš li jednog dana osvojiti medalju. Ona samo želi da se igra.”
Mnogo važnije od samog broja bodova na završnom ispitu jeste da učenici razviju navike koje će im pomoći u daljem školovanju – sposobnost da čitaju sa razumevanjem, kritički razmišljaju i samostalno usvajaju nova znanja - naglašava profesorka Jovana Reba
Doneti dete na svet tek je prvi stepenik u preuzimanju odgovorne uloge roditeljstva. Dati svoj puni doprinos u procesu socijalizacije i razvoja samostalne ličnosti uz puno uvažavanje ličnih osobenosti, ali i moralnih načela – proces je koji traje godinama, i to bez pauza.
Kada disciplina prestaje da bude vaspitna metoda, a postaje nasilje? Na to pitanje odgovara istraživanje koje je uradila prof dr Jovana Škorić, a koje otkriva zabrinjavajuću svakodnevicu mnogih mladih sportista u Srbiji
Kada mladima ponudimo ovakvu sliku ljubavi, bez objašnjenja, bez kritičkog razgovora — lako mogu poverovati da prava ljubav mora da bude strastvena, zabranjena, rizična, tragična.
U jednom trenutku života svi poželimo da budemo prihvaćeni. Da pripadamo. Da budemo "dovoljno dobri"... O tome šta nam ova potreba može doneti piše Snežana Golić, pedagog
Nema zemlje koja toliko novca izdvaja za porodicu kao što to čini Nemačka. Rezultat je jedna od najmanjih stopa nataliteta u svetu-. A to vodi samo u jedan zaključak autorke Žang Danhong.
