Zavisnost od malih nogu
Kreativnost znači samostalnost. Scena prva: dete pokušava samo da obuče cipele. Mama viče: „Pusti, ja ću“. Scena druga: dete pokušava samo da nareže meso. Tata viče: „Pusti, ja ću“. Scena treća: dete pokušava samo da iseče krug. Baka viče: „Pusti, ja ću“.
Svako ‘pusti, ja ću’, detetu otima osećaj postignuća, koje je moglo imati da mu je bilo dopušteno da samo obavi zadatak, i pridonosi razvoju nesamostalnosti. Samostalnost u mišljenju i delovanju takođe je važan deo kreativnosti koji je posebno jak kod darovite dece, zata je važno ostaviti ga u životu, a ne saseći u korenu stvaranjem zavisnosti od drugih.
Kreativnost je sastavni deo darovitosti i, istovremeno, njen najugroženiji deo jer nesvesnim i uvek dobronamernim roditeljskim postupcima, kao i željom da osiguramo uklopljenost darovite dece u društvenu u okolinu i nastojanjem da ih zaštitimo od nerealnih snova, otupljujemo četiri oštrice njima urođene kreativnosti: smisao za drugačije, hrabrost, uverenje da nema nemogućeg i samostalnost.
Izvor: Klokanica
