Teško je ovih dana nešto suvislo napisati. Teško je posaditi reč, a da ona nije cvet, sveća i suza. Ali je još teže ćutati. Nekada tišina bude najlepša muzika, a nekada gluva bol. Možda anđeli mirnije putuju tišinom, ne znam. Ali ovi mali anđeli koji su nam u mislima, su bili toliko nadareni, toliko su isijavali umetnost da ne zaslužuju nemuštost.
Pa ću pisati o dobroti. Zapravo sećaću je se, jer je više nema. Zato što ju je ovaj svet, sačinjen od 6 milijardi individua otresao sa sebe kao težak samar. Zato što bih nekada umesto individua napisao duša, da se nisu i duša otresli. Zato što je pobedio cilj osvojivši pravo da piše opravdanje svakom makakvom sredstvu primenjenom na putu do njega. Zato što se dobrota kao kalem poštenja, empatije, solidarnosti, časti i savesti uredno zalivala. A danas je zarasla u korov opšteg osebičenja.
Ispričaću vam priču o Chi-Chi Rodriguezu, velikom profesionalnom golferu iz Portorika. Na početku karijere Čičo pobeđuje na velikom turniru. Po dodeli pehara i novčane nagrade, prilazi mu jedna žena i plačnim glasom moli za pomoć. Dete joj je ima rak i samo mu preskupi lek može spasiti život, a ona novca nema. Čičo joj pruža tek dobijeni ček i poželi sreću. Jedan od svedoka događaja u ženi prepoznaje prevarantkinju, upozorava Čiča i kreće da zove policiju. A ovaj odgovara “pustite je, vi ste me ovim usrećili, sada znam da to dete nema rak”.
Onda je svet negde prezupčio, ljudi su se od humanog Čiče pretvorili u gladnu babu. Prodali su dobrotu za večeru. Postalo je važnije imati nego biti, u kojoj računici je dobrota čist trošak. Nekada su dobra dela bila sastavni deo redovnog ponašanja i postupanja. Verovalo se da ona neće biti manje vredna ako prođu nezapaženo. Danas se neko pristojno činjenje ne zove dobro delo, nego primer dobre prakse. Koji se onda projektno pilotira, kako bi se jednom možda implementirao, šta god to značilo. Lek za umornu savest je uplata 300 dindži na humanitarni broj. Deca se umesto u cirkus vode u streljanu. Umesto želje da nadskoče, pretrče ili iz okiša bez đidanja ubace kliker u rupu, oni iščekuju novi nivo u kome će pobiti još hiljadu neprijatelja u nekoj od mnogih igara pucačine. Dok i sami ne puknu.
Moramo biti svesni da dobrotu čini i hrabrost davanja bez uslova, odgovornost prosuđivanja prvo sebe pa drugih. Da dobrota stanuje u psihički, emocionalno, duhovno, estetski i etički zaokruženoj ličnosti. Jer biti dobar ne znači biti popustljiv, bez stava, poslušnik bez suštine i sebe, već biti vitez života koji na osnovu ličnih iskustava dobrotom zrači. Ona mora teći kroz filter duše kako bi se pročistila od banalne uviđavnosti, udvorištva i straha, svega onoga što nas sili da budemo dobri umesto da dobrotu poklanjamo od sebe i iz sebe. I upamtite samo dobrota kojoj slabost nije sestra, a glupost brat može da pobedi zlo.
Zato vas u ove dane, zbog Ribnikara, Dubone i Orašja, molim da se PRODOBRIMO. Ako ponovo postanemo dobri, možda čak jedne nedelje anđeli i uskrsnu.
Neka im je mirno nebo…
Izvor: Facebook/Dario Rosi
Pročitajte još tekstova istog autora.
