4. Sav veš je opran i ispeglan. Kuća je sređena. U frizu je zaliha hrane, tako da nemamo brige ako izbije i kakav rat, obezbeđeni smo. Biće vam sve dovoljno. Pardon, bice nam sve dovoljno. Ustvari, najbolje bi bilo da sada pređes na tačku broj pet.
5. Od onih para što sam ih uzela, uplatiću sebi odmor. Jos se troumim oko destinacije, inace bih to već uradila. I da, dobro si pročitao, uplatiću sebi, ne tebi, ne bebi, ne nama… Ja znam da me voliš najviše na svetu. I da bi za mene uradio sve. E pa, sada, nađi u sebi onu trunku razuma i razumevanja za mene, koja je 24 časa dnevno već 655 dana (ili ako ti je draže 1 godinu, 9 meseci i 17 dana, ako računas i danas) uz tvoje, moje, naše dete. Za onu koja i hrani i uspavljuje i peva i igra se i presvlači. Kažeš i tebi je potreban odmor? Jeste, verujem ti, ali ti radiš, tako da ćes ipak kao pravi džentlmen prepustiti meni da odem prva. Pa kada se vratim, ako ostane bilo šta od novca, izvoli idi, široko ti polje. Pusti me samo da odem. Deset dana, dovoljno.
6. Ako ne budeš mogao sam sa bebom, tu su ti moji mama i tata. Zovi i svoje, napravi žurku, ne bih da zvučim bezobrazno, ali snađi se. Moje misli su vec na nekoj plaži. Gde pijem koktele. Na mene mnogo ne računaj. Ipak, da bebac ne bi previše patio, možemo se čuti preko skype-a. Jednom u dva dana, ako nije problem. I ako bebac ne plače. To ne bih želela čuti. Potreban mi je mir, opuštanje i potpuna nirvana. Ako bas želis, mogu ti jednom dnevno slati svoju fotku sa neke plaže. Da i ti osetiš malo tog blaženstva i dodir sunca.
