7. Omiljene bebine knjige su ispod jastuka. Raspored jelovnika je okačen na frizu. Par pripremljenih jela je u zamrzivaču. Veš u mašini uključuj na 30. Ne na 40, ne na 60. Na 30. Napisala sam ti na mašini sta treba da uključis. Cveće zalivaj svakog trećeg dana. Znači, to ti je samo tri puta, dok mene ne bude.
8. Ako se bebac razboli, svi lekovi su ti u kutiji. Imaš sirup za temperaturu. Imaš kapi za nos. I oči. Ako ne znaš sta mu je, ne časi ni časa, pravac doktorka. Znaš koja je njegova, proveri kada radi i samo prati njena uputsva.
Jao, ja se raspisala kao da ću mesec dana biti odsutna. Što i nije tako losa ideja. Neka, neka, za početak bar deset dana, a kasnije ćemo već videti… I ovih deset biće mi dovoljno da se vratim u život i da počnem konačno da dišem. Punim plućima. Da živim a ne životarim.
Ups, otkud ti dragi, već sa posla? Ja sam mislila da ti javim porukom da pokupiš dete, evo i napisala sam ti pismo, gde ću i šta ću… Kakvi su to koferi pitaš? Ma, ne pusti, to sam samo sklanjala letnje stvari… A pismo? Sada nije ni važno, kada si već došao… Evo sada ću ga progutati… ma šta lupam, sada ću ga skloniti i baciti. Nema potrebe da čitaš sve ću ti ispričati… Neko ti je podigao sav novac sa računa? Nemoguće? Pa jesi li zvao banku? Jao, jao, čekaj, pa to sam bila ja… Zašto sam to uradila? Pa eto sanjala sam baš to što pričas, da će ti neko dići sav novac sa računa, pa da te zaštitim… Otkud torta, šta slavimo? E,eee… donela komšinica. Zamisli. Otkrili joj da ima šecer. A tek što je pojela pola torte, pa kaže, evo vama da se ne baci. I pivo je ona donela, da ne pitaš kada vidiš gajbu na terasi… Odoh sada da se tuširam. Sredila sam ceo stan, ako ne vidiš. Baš sam bila vredna. Šta kažeš, ne čujem te od tuša, stigla mi je poruka od prijateljice? Ne čitaj, evo izlazim. A pročitao si je… I šta piše? Da mi želi srećan put gde god krenula… Ma pusti je, luda žena, još se i ona sprda sa mnom. Kao da bih ja mogla negde da otputujem i ostavim vas dvojicu same. Kao da ne bih mogla…
Piše: Jelena Vučetić
