– Deca se rađaju zdrava, a zdrav mozak se usklađuje sa sadržajem kojem je izložen, uvežbava. Ako ga stavite ispred ekrana, on se uvežbava u svojim isključivanjima – kazala je.
Druga negativnost koja proizilazi iz ekranizma, navodi Baković, je to što je dete zbog vremena koje je provelo ispred ekrana propustilo mnogo toga, zbog čega mu je pričinjena ogromna šteta.
– Pored toga što je mozak deteta bio jednosmerno stimulisan u ranom životnom periodu, druga je šteta da svi ostali centri nisu bili stimulisani. Roditelji nama prsiholozima često dođu nakon neuropedijatra koji im je rekao da je magnet mozga uredan, ali njima nije jasno zašto dete ne govori. Zdrave ćelije u mozgu, zdravi neuroni su tek materijal koji se može iskoristiti za uredan kognitivni razvoj. Ali neće sam od sebe. Ako imate materijal za kuću, ona se neće sama sagraditi. Materijal može propasti. Iako ste imali sve, nemate kuću. Tako je i za zdrave ćelije u mozgu, jer one ne znače uredan kognitivni razvoj. Nužan je nadražaj iz okoline – naglasila je.
Mozak funkcioniše po zakonima prirode
U ranom uzrastu deteta postoje optimalne faze razvoja i periodi kada se treba uspostaviti, kako navodi naša sagovornica, sposobnost fokusa, koordinacije govora, mišićne ekspresije, uspostavljanja kontakta vidom i slično.
– Naš mozak je dio prirode i on funkcioniše po zakonima prirode. Postoje tačno određeni periodi u razvoju deteta – šta se u kognitivno-mentalnom planu razvija svakog meseca. Zna se koje sposobnosti deteta se u kojem mesecu života razvijaju, ali neće same od sebe, već uz podsticaj iz okoline. Ako dete ostane pod staklenim zvonom, izolovano od tog podsticaja i “vegetira” ispred ekrana, neuroni se međusobno ne povezuju sami od sebe. Da bi se te stanice u mozgu povezale, nastaju sinapse, mreža neurona, a mreža neurona je sposobnost. Prvi korak u tome nedostaje zbog ekranizma, a to je stimulacija iz okoline, plus jednosmerna stimulacija koja dete okreće prema njemu i zatvara ga, gdje imamo autističnu sliku i usporen jezičko-govorni razvoj – objasnila je Baković.
Neretko joj se kroz rad dešavalo da dođe majka sa detetom koje ne govori jezik kojim pričaju njegovi roditelji, već na primer, engleski.
– To se dešava kada je dete u toj jednosmernoj komunikaciji bilo toliko uporno za preživljavanjem, pa čak i sa ekranom koji s njim nije pričao, da je počelo ponavljati za njim. Ekran s detetom ne uspostavlja komunikaciju, ali iz očaja da komunicira s nekim, dete počinje komunicirati u smislu klipova koje kupi iz sadržaja kojima je izloženo. Pustite decu u lokvu, blato, drvo, kamen, da se suživi i stimuliše mozak .
Izvor: Faktor.ba