Iz ugla jedne tinejdžerke: A šta ako je jedan roditelj glup a drugi pametan

Zapetljasmo se u prošlom tekstu. Moja mama prva. Kod naslova „Ovo nije tekst za pametne roditelje“  već je prokomentarisala. Kaže: „Menjaj naslov ako hoćeš da neko pročita tekst. Ovde svi misle da su pametni.“ Nisam je poslušala. Nije uvek obavezno. Ipak, pomislila sam i da je možda u pravu.

Srećom, veliki broj roditelja je prihvatio izazov. Ne kažem „srećom“ zbog teksta i mene. Ja bih svakako pisala čak i da niko ne lajkuje. Zbog onog jednog roditelja koji će ipak pročitati. Koji će  razumeti vreme u kom se danas odrasta. Koji će shvatiti način na koji se danas živi. I koji može da predvidi gde ćemo stići za pet, deset ili dvadeset godina.To je onaj roditelj koji će  napraviti prvi korak da ispravi mnoge „sitnice“. On nije sebičan. Ne misli samo kako da „preživi“ roditeljstvo već kakvu će decu odgajati njegova deca. I kako. Iako nema logike da ja to  izgovorim, ne sviđa mi se da budem tinejdžer u ovakvom svetu. Živimo od danas do sutra. Dato nam je sve što roditelji brane, kao da neko namerno hoće da se stalno „natežemo“ . Da radimo, nema mnogo opcija. Baš se pitam zašto roditelji ne žele da nas puste u taj svet odraslih. Šta je to čega se plaše? Kada odgovore na ovo pitanje svi moji tekstovi će dobiti smisao. Znaće zašto odrasli moraju da ispravljaju ono što su i pokvarili.

Situaciju je najbolje pojasnio jedan tata, inače otac moja dva druga: „Natalija je iznela tablu u park i poređala figure, pa sad igrajte ako smete…“ Kada sam pisala prvi tekst, veoma naivno sam rekla da ću biti „tinejdžerski, surovo iskrena“. To nije bila dobra ideja. Sada sam malo mudrija i mnogo opreznija. Naučila sam da istinu ne smem da kažem direktno. Roditelji su uvredljiva bića.

Čim se osete prozvano, počinju da prete „Videćeš ti kada postaneš majka“. U toj pretnji je sva tuga njihovog roditeljstva. Još je tužnije što neće ni da pokušaju da shvate. A užasno je jednostavno. Čitateljka, majka osmoro dece, kaže “… male teškoće već sad sveli smo na minimum… i ovaj tjedan taj isti dječak od koga su svi digli ruke napravio je svog prvog robota i mi krećemo dalje…“ Ona je primer koliko je roditelj moćan i koliko sve može. I surovo iskreno kažem „Svi vi koji ste rodili zdravu i pravu decu, a sada kukate i imate sa njima probleme, sram vas bilo.“

Tata šestoro dece: „To je već jedna druga dimenzija u koju zdravi roditelji i zdrava deca ne ulaze baš puno, jer tek tamo u tim dimenzijama nema mesta za filozofiranje, pametovanje i koje kakve zajebancije… pa tako u tom bunilu naiđemo na dete, invalida u kolicima… tada tog trenutka ko ne shvati da ima svo bogatstvo sveta, da ima najbolju, najpametniju, najobrazovaniju decu, on ili ona neće shvatiti nikada…“

I ne branim ja samo decu od nerazumnih roditelja, već i roditelje od njihovih roditelja. Eto, neki su odrasli, zamislite, dobili svoju decu, razumeju tačno ono što pišem, podržavaju me i baš oni nemaju probleme sa svojom decom. Čitateljka: „Rečenica tipa koje se sjećam, ostalo neću nabrajati, je „Dok pod mojim krovom živiš bit će kako ja kašem“. Takav stav može samo donijet nevolju za nevoljom, nepovjerenje, strah, nasilje i još mnogo drugih promena.“

Čitateljka: „Ja sam radila sve suprotno od mojih roditelja i postala sve što opisuješ… autoritet sam postala slušanjem, pitanjima, poštovanjem, razgovorom… ispalo je da su mi deca sretna, za razliku od mene kao dijete.“

I lažem li kada kažem da nas emotivno ucenjujete. Čitateljka: „Slušam jedan dan kako majka govori već odraslom sinu: „Kako sam se ja napatila dok sam te odgojila“ a on sav tužan ju gleda. Ja sam se osjećala loše sa tom prenesenom negativnom energijom, a kako je bilo njemu, mogu samo zamisliti“. Može vam se ali kada dete ode, dešavaće se da ne čuje telefon, da veza prekida…

„Ovo nisu pametni roditelji nego nadljudi“ kaže jedna mama a druga odgovara „Kad kreneš sebi da postavljaš pitanja kako bih ja to doživela, onda počneš da shvataš svet onog tvog anđela – đavolka…“

Još jedna velika istina: „Nema pametnog roditelja, svi roditelji su glupi. Dok su bili deca nisu slušali svoje roditelje i sad očekuju od svoje dece da ih slušaju…ne pitaj me kako znam“ kaže sa osmehom čitalac. Pustite decu da budu deca, da se bore i nadmudruju. Šta je u tome strašno? Zar vas čini srećnim apsolutno poslušno dete? Gde je tu izazov? Lako je biti „komadant“ kada u rukama imate svu moć. I bezveze je… i jednom to nećete moći…

„Na žalost oni do kojih je trebao doprijeti ovaj tekst ili ga neće pročitati jer će okarakterisati na početku kao glupost ili će pročitati i reći „Meni ništa ne fali. Ova nema pojma.“…a oni su upravo problem.“ Pa evo da ne bude da „klinka soli pamet“ ovaj tekst je sastavljen od komentara drugih roditelja. E to je ona igra o kojoj pišem na početku. Ja sam poređala figure a poteze vuku čitaoci. Iz komentara se može više i bolje naučiti nego iz mog teksta.

U nekom deljenju teksta, jedan komentar mi je bio posebno interesantan. Kaže čitateljka „A šta ako je jedan roditelj glup a drugi pametan?“ E… to je jedna velika muka. Baš, baš… Taj pametan vidi koliko su deca zlatna. I lagana. I fenomenalna. A šta će sa mukom koju ne može da kazni, da otera u ćošak, da oduzme telefon, da zabrani izlazak, da natera da prećuti… Ne vredi moliti, pretiti, ucenjivati,  ne daj Bože udariti… Nepametan roditelj je nedostupan za razum.

Ovaj komentar me je podstakao da razmislim i priznam da mi je ipak žao pametnih roditelja. Ima neko kome je sa nepametnim roditeljima, mnogo, mnooogo gore nego nama, deci.

Autor knjige Sedam smrtnih virusa

Izvor: Detinjarije.com