Ponekad vam se čini da uopšte ne razumete vaše dete? Donosimo vam dobro skrivenu logiku koja se odvija u glavama prosečnih četvorogodišnjaka.
4.30 Hm, napola sam budan, sada bi mi bilo mnogo udobnije u maminom i tatinom krevetu. Mogao bih lepo da legnem između njih i nastavim da spavam, ali tek nakon što ih potpuno razbudim.
4.35 O, ne! Ostavio sam omiljeno ćebence u svom krevetu. Ako budem dovoljno glasno plakao mama će se sigurno smilovati i otići po njega. Stvarno mi se ne ustaje iz kreveta. Opet.
7.00 Mama, samo nemoj da mi kažeš da i danas moram u vrtić. O, ne, mama je to izgovorila. Znam da ću da plačem. Osim ako Marko donese onu svoju novu igračku. Onda će biti zanimljivo, zaboraviću i pozdraviti mamu. Jedva čekam vrtić, požuri mama!
7.05 Opet sam se predomislio. Ne želim u vrtić!
7.30 Mama me tera da doručkujem. Ne razumem zašto svako jutro to moramo da prolazimo, kad zna da ću odbiti.
7.40 Mama pušta moj omiljeni crtać na tv-u. Kako mi samo čita misli. Čekaj malo, pa pojeo sam ceo doručak nesvesno!
8.00 Kako volim ovu scenu u crtaću. Moram da kažem mami da mi premota nekoliko puta. Pod nekoliko mislim dvadesetak.
8.30 Obožavam go da trčim po stanu.
8.40 Mama me danas već deset puta zamolila da se obučem. To je tako zabavna igra. Znate šta je najbolje? Dok mi oblači majicu uspevam da skinem čarape. Dok mi oblači ponovno čarape, uspevam da isflekam majicu. Predobra igra, svako bi trebalo da je nauči.
8.45 Čekaj, zašto mama uopšte pokušava da me obuče? Ozbiljno je shvatila ovu igru! Rekao sam da ne želim u vrtić. Ili želim. Šta sam rekao?
9.00 Ja sam hteo da otvorim vrata. Zašto ih je mama otvorila? Plačem.
9.30 Moram da podsetim decu u vrtiću da sam ja glavni. Zašto me niko tako ne doživljava?
9.45 Plačem i usamljen sam. Vrtić je najgore mesto na svetu.
10.00 Obožavam vrtić!
10.05 Mrzim vrtić!
11:00 Sada je dosta, želim da idem kući!
12:00 Ovde je tako zabavno, mogao bih da živim u vrtiću.
12.30 Ručaaaaak! Mislim da ću danas da pojedem čak 3 zalogaja.
13.00 Ne želim da spavam. Niti da ležim. Niti da budem miran dok drugi spavaju. Želim da se igram!
15.00 Hoću mamu! O, keksići? Baš ih volim!
„19.30 Jeeeeeeeej, tata je kući! Nažalost, baš igram igricu, pa ne mogu sad da ga pozdravim. Neka on dođe kod mene.“ – Priznajte da ste ovo ubacili samo da ne bi bilo baš toliko idiotski da ne pomenete oca nijednom….cccc….a ovamo imate tekstove kako su i očevi bitni….
7.28 – uspela je da mi obuce i jaknu. Ranac? Ti ga ponesi mama. Ionako nosiš milion stvari… Otvaram vrata a napolju … Mačka? O, da, želim da se igram u blatu sa tobom stani, eeej čekaj, nisam mislio ozbiljno ono juče kad sam ti cupao uši i brkove, vrati seeee…