Jedan od osnovnih uslova za zdrav početak u životu je mnogo dečije igre tokom ranog detinjstva i čak tokom osnovne škole.
Nensi Karlson Pejdž čita svojim sinovima Metu (5) i Kajlu (8). Izvor: CNN
Sva deca koja su želela da učestvuju u školskim predstavama mogla su da se uključe. Met nije bio “zvezda”. Bio je na ravnoj nozi sa drugom decom. Popularnost na tinejdžera može delovati zbunjujuće – to je period kada otkrivamo ko smo i kako da se uklopimo u svet koji najednom deluje mnogo veći. Metovo iskustvo iz školskih predstava pružilo mu je dobar osnov za bavljenje pozorištem – naporno je radio i našao je zadovoljstvo i smisao u usavršavanju i saradnji sa ostalim članovima trupe.
“Velika je tragedija našeg vremena to što naše škole, pod diktaturom podataka i standardizovanih testova, nemaju vremena za aktivnosti koje ne mogu da se ocene i izmere. Nemaju vremena za umetnost i igru, za aktivnosti koje omogućavaju društveno i emocionalno opismenjavanje koje bi deci pomoglo da se snađu u životu.”
Verujem da bi škole trebalo da budu mesta u kojima se ne bavi samo akademskim disciplinama, već i mesta na kojima mladi ljudi stiču samopouzdanje, samosvest, i uče da budu odgovorni građani. Velika je tragedija našeg vremena to što naše škole, pod diktaturom podataka i standardizovanih testova, nemaju vremena za aktivnosti koje ne mogu da se ocene i izmere. Nemaju vremena za umetnost i igru, za aktivnosti koje omogućavaju društveno i emocionalno opismenjavanje koje bi deci pomoglo da se snađu u životu.
Ma, ta kreativnost!
Mada mi roditelji ne možemo da kontrolišemo sve što se dešava u životima naše dece, možemo učiniti mnogo kako bi im pomogli da steknu unutrašnju sigurnost, samopouzdanje i čvrst moralni kompas koji će ih voditi kroz izazove na koje će naići onda kada mi više ne budemo kraj njih. A naše škole bi trebalo da pruže nadogradnju temeljima koje smo im mi dali. Treba da zahtevamo da škole ne budu okrenute samo akademskom uspehu, već celom deetu – tako da sva naša deca postanu zdrava i jaka i u život pođu kao odgovorni i brižni građani.
Nensi Karlson Pejdž je profesor emerita za rano obrazovanje na Lesli univerzitetu u Masačusetsu.
Prevela: Jovana Papan
Izvor: CNN
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Ne plašite se da postavite granice. Detetu trebaju granice kako bi odraslo srećno i zdravo!
Iz mog iskustva, deca se menjaju onoga trenutka kad roditelji promene svoj način vaspitanja. Ne plašite se da postavite granice. Današnja deca su nestrpljiva, nedruželjubiva, dosađuju se, a roditelji im...
Test: Da li je vaš partner narcis?
Odgovorite sa „da“ ili „ne“ na sledeća pitanja: 1. Da li vaš partner deluje hladno i nezainteresovano kad su u pitanju vaša osećanja ili osećanja drugih ljudi, ili mu je...
Ovako se odgaja dobro i vaspitano dete: Lekcije psihologa sa Harvarda svakom roditelju
Većina roditelja je već umorna od priča kako tehnologija šteti njihovoj deci. Mame i tate digitalnog doba su svesni sve veće konkurencije u privlačenju pažnje deteta i svakim okretanjem strane časopisa i svakim klikom...
Priča sa psihoterapije: Deca koju niko nije video
Piše: Biljana Ćulafić, pedagog i psihoterapeut Predstaviću jednu od niza seansi koje su imali sistemski kontekst, ali prevashodno kroz korišćenje EMDR-a, sa klijentkinjom koja je imala izuzetno traumatičan odnos sa...
1 komentar.