Piše: Meri E.Graham
Plan da se tokom leta rešimo televizije nije uopšte postojao. Ne, ni sada ne znam odakle mi ta ideja, iako moram priznati a i svi smo svedoci, da stalno stižu upozorenja sa svih strana koliko je, ne samo beskorisno, već i štetno gledanje tv-a..
Sve se odigravalo postepeno – prvo sam zabranila televiziju ujutru pre doručka. Zatim smo jednog dana, stvarno prelepog dana, ceo dan bili van kuće i zaboravili na televiziju. I nakon tog dana sam shvatila koliko može da bude dobro i zabavno bez tv-a i rešili smo da ga ovog leta ignorišemo.
Na početku je bilo teško, posebno mlađoj devojčici Eli, koja ima 6 godina.Bila je naviknuta da je tv uvek uključen. Prva stvar za kojoj bi se okrenule kada bi bile umorne, kada bi im bilo dosadno ili kada bi jednostavno bile lenje – bio je upravo ekran tv-a.
Ako nema zanimljive igračke ni igre – gledajmo tv.
Ako su deca bolesna, pospana ili neraspoložena – hajde da uključimo tv i kupimo sebi malo tišine.
Ako je u kući nered i potrebno mi je vreme da je sredim i vratim sve u prvobitni poredak, pustiću ih pred ekran, a ja ću u miru raditi.
