Ovog leta naš plan je uspeo. Bilo je trenutaka, dok su deca bila manja, kada ovo ni u ludilu ne bih uspela. Tada mi je tv trebao da preživim, bez sumnje i preterivanja. Baš ta moć da opčini crtaćima i drži pažnju spasla me je. Ne stidim se da to priznam. Neke, udaljavanje dece od televizora neće ni zanimati. Nečija deca možda nisu toliko svikla na svakodnevno i celodnevno prisustvo tv-a. Mi svi, ustvari baš volimo tv. Čim spakujemo decu u krevet muž i ja uključujemo tv i uživamo. Tu ljubav su nasledili od nas, priznajem.
Samo još ovo da vam ispričam, pa odoh. Ujutru u 9 sati moja deca su istrčala napolje da se igraju, jurile su psa, vozile bicikle, pravile tvrđavu, kopale u potrazi za glistama, igrale se svih igara kojih su se setile. Iznela sam im ručak napolje, na terasu, i čim su obedovale odmah su opet otišli da se igraju. Naravno, bilo je sukoba koje sam rešavala, svađa i nesuglasica. Naravno da je bilo. Ali moja šestogodišnjakinja i četvorogodišnjakinja su provele ceo dan napolju. Oko tri sata sam ih pozvala da se spreme jer idemo u goste, a one su negodovale kako još nisu završile igru!
Deca su mi bila napolju aktivna skoro sedam sati. Bile su prljave i mirisale su na vetar i prašinu. Kosa im je bila zamršena i pod noktima im je krckao pesak. Ali osećaj je bio sjajan. Njihova srećna lica su govorila više od reči, bila sam srećna jer su toliko vremena provele napolju koristeći svoju maštu, igrajući se jedna sa drugom i trčeći.
Shvatila sam zašto sam donela tu odluku. Rešili smo se tv-a jer baš ovako treba da izgleda leto…
Prevela: Jasmina Jovanović
Izvor: Hafington post
