Sa dve drugarice otišli smo u provod i gužvu na igralištu i bazenima prepunim vesele dece, dok su neki pod klimom i uz ekrane pratili 21.vek.
Piše: Snežana Golić, pedagog
“Moj posao gubi smisao. Ja u klin – oni u ploču. Ne znam da li želim do kraja života da radim ovaj Sizifov posao..”, jednog dana rekla je moja predivna koleginica, vaspitačica koja obožava decu i sija uvek kada je sa njima.
“O kome pričaš?”, pitam je.
“O roditeljima. Kao da je ceo svet poludeo”, reče ona tužno, pretužno.
“Proverićemo to odmah. Možeš li da doneseš prozivnik svoje grupe?”, pitam.
Sele smo zajedno iznad 25 imena petogodišnjaka.
“Obeleži imena dece o čijim roditeljima pričaš”, rekoh.
Sedela je nad spiskom 10 minuta i obeležila 4 imena od 25.
Nasmejala se,odmah joj je bilo jasno i veselo otišla kod dece. Njen posao ima smisla itekako.
Svet nije u smeru juriša ka propasti, ali preglasni pojedinci svakako jesu. Bilo je i biće ih uvek i zauvek, zbog ravnoteže među zvezdama možda – ne znam. Ali mediji prenose drugačije, jer negativna vest zvoni jače.
Tih dana moja ćerka poželela je da ide sa drugaricom napolje. Pozvala sam mamu. “Šta radite? Imate li neke planove za ovaj topli dan? “, pitam.
“Nemamo. Ja nešto čitam, a Maja gleda crtani, pa telefon i tako u krug.. kao i svi njeni vršnjaci. Ovo je ludo vreme, jadna ta deca.”
“Pa hajde da ih vodimo na Štrand?” kažem veselo.
“Ne, velika je guzva, dođite kod nas.”, poziva nas gostoljubivo.
“Bolje da budu napolju, nego pod klimom. Leto je. “, ubeđujem je,” Možemo na bazen”.
“Jao, tek je tamo gužva… stvarno ne mogu. Skočiće nam neko na vrat.”
“Neki park?” ne odustajem.
“Tamo ima puno beba i male dece, prerasle su park”, preliva moju čašu roditelj koji se žali na današnjicu i telefone.
“U redu, mi idemo napolje, a ti razmisli čiji vršnjaci su napravili svuda gužvu, dok je tvoje dete pred ekranom. Ludo neko vreme, ali u tvojoj glavi kao izgovor”.
Sa dve drugarice otišli smo u provod i gužvu na igralištu i bazenima prepunim vesele dece, dok su neki pod klimom i uz ekrane pratili 21.vek.
Deca su naša odgovornost i tu trendovi ne postoje. Pa kako ko hoće, može i zna.
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Kako pomoći detetu da prihvati gubitak bliske osobe
Da li je neophodno konsultovati stručnjake u slučaju gubitka roditelja tokom detinjstva ili adolescencije, i da li na savetovanje ide odrasla osoba ili dete? Preporučljivo je, ali ne i obavezno....
Samostalno dete – mali trikovi koji će mnogo pomoći
Velika većina roditelja nema samostalnu decu. Retkost je da nam dete bude od starta tako saradljivo i željno nezavisnosti. Zato moramo to da podstičemo na svakom koraku. Sigurno među vama...
Zoran Milivojević: Kada roditelj vređa
Autor: Zoran Milivojević Postoji velika razlika između izrečene uvrede i osećanja uvređenosti. Ljudi, uključujući i decu mogu se uvrediti na bilo šta, svaki put kada zaključe da ih je neko...
Priča jednog psihoterapeuta – kako roditelj želeći dobro naudi sopstvenom detetu
Ljudi su nam dosadni kada ih ne poznajemo stvarno, kada oni ne poznaju sebe… ili kada mi ne poznajemo sebe. Tome me je naučio moj „najdosadniji klijent na svetu“: Ispričaću...
Nema komentara.