Montesori obrazovanje: Sloboda i odgovornost

Kada roditelji izbliza prate interesovanja svoje dece i kada imaju za njih vremena, otkrivaju da deca postavljaju mnogo pitanja o društvu i njihovom mestu u njemu: ko su i zašto su ovde, o svrsi života i smrti. Roditelji koji zanemare ovaj period propuštaju optimalno vreme za pomaganje svojoj deci.

Iako baš u drugom periodu razvoja deca pokazuju interesovanje za istraživanje društva, tokom poslednjih 30 godina ona su sve više izolovana od šire zajednice tokom školskog dana. Time im je uskraćena mogućnost da istražuju način na koji okruženje van škole funkcioniše i da razviju bolje razumevanje međupovezanosti svih živih bića na primeru stvarnog života u svojoj zemlji i međunarodne komunikacije, trgovine i privrede. Iako je razumevanje međuzavisnosti između ljudi bilo cilj i u ranijim istorijskim periodima, u današnjem tehnološki naprednom svetu ovo je izuzetno značajno.

Istraživanje okruženja van učionice neminovno vodi decu do autentičnih otkrića o doprinosu drugih njihovom društvu. Deca uviđaju da poljoprivrednici obezbeđuju hranu, prodavci razmenu, bankari su važni zbog privrede, poslovni ljudi zbog proizvodnje, policajci i vatrogasci zbog zaštite, zaposleni u kanalizaciji, vodovodu i toplanama za funkcionisanje kuća, zgrada i fabrika, a zaposleni u održavanju puteva i javnom transportnom sistemu za funkcionisanje ovih sistema. Zahvaljujući ovom razumevanju, deca dolaze do saznanja da su ljudske zajednice godinama izgrađivane radom, što je osnova za razvijanje svesti o značaju i vrednosti rada kao ključu opstanka svih društava. Deca samostalno uviđaju da svaki deo društva ima svoju ulogu i da je svaka vrsta rada od suštinskog značaja za funkcionisanje celine. Kada u svojoj zajednici imaju priliku da vide zaposlene koji obavljaju različite poslove, deca razumeju da nema ničega sramotnog u bilo kojoj vrsti rada.

“Kada u svojoj zajednici imaju priliku da vide zaposlene koji obavljaju različite poslove, deca razumeju da nema ničega sramotnog u bilo kojoj vrsti rada.”

Iskustvo izlaska iz učionice takođe unapređuje razvoj dečje samostalnosti i volje. Bez stalnog razvoja ovih kapaciteta, deca lako mogu da krenu pogrešnim putem kada im nedostaje samopouzdanja, i rade ono što im drugi kažu, umesto da imaju svoje mišljenje. Kao i mlađa deca na predškolskom nivou, školska deca treba da imaju svoje živote i da ne zavise preterano od odraslih.

Priprema koja je potrebna da bi se obezbedila dečja samostalnost uključuje razvijanje svesti o životnim opasnostima, ali i o mogućnostima. Trogodišnjoj deci na predškolskom nivou pokazuje se kako da koriste lomljive staklene čaše i posuđe, oštre igle i makaze, vrele pegle i rerne koje mogu da opeku. Školska deca sada treba da prepoznaju i izađu na kraj s opasnostima na koje mogu naići u širem društvu i treba da znaju kako da postupaju sa strancima, kako da se ponašaju u saobraćaju, kako da koriste javni prevoz ili karte i ulične natpise, kome da se obrate za pomoć, zašto je važno da izbegavaju drogu i alkohol… Učitelj pomaže deci da se pripreme za ove situacije kroz praktične scenarije, priče i razgovore tokom kojih ih podstiče na razmišljanje dok ne dođu do svojih rešenja.

“Školska deca treba da prepoznaju i izađu na kraj s opasnostima na koje mogu naići u širem društvu i treba da znaju kako da postupaju sa strancima, kako da se ponašaju u saobraćaju, kako da koriste javni prevoz ili karte i ulične natpise, kome da se obrate za pomoć, zašto je važno da izbegavaju drogu i alkohol…”

Izlazak iz učionice ne odnosi se na izlete ili posete koje biraju i organizuju odrasli, u kojima učestvuje ceo razred, niti na aktivnosti koje su rezultat želje za rekreacijom ili druženja s vršnjacima, već je uvek prirodan rezultat potrebe da se za odgovorima na pitanja, koja deca postavljaju u toku određenog projekta, traga van učionice. Dvoje ili četvoro dece zato planira zajednički izlazak da bi istraživalo određenu temu ili kupilo hranu za životinje u učionici ili posetilo lokalnog stručnjaka.

Aktivnosti izlaska iz učionice uvek pripremaju deca. Da bi u ovome bila samostalna, učitelj mora da uradi veliki deo prethodne pripreme, u samoj učionici i školskom okruženju, na sličan način na koji učitelj na predškolskom nivou, pripremajući sve neophodno, osigurava bezbednost mlađe dece pri korišćenju potencijalno opasnih predmeta, kao što su makaze i čaše. Na početku školske godine, učitelj obaveštava širu zajednicu da će deca tokom školskog dana izlaziti iz škole i obilaziti okolinu. Zato učitelj posećuje lokalne prodavnice, biblioteku, javne zgrade i policiju i s nadležnima razgovara o ponašanju koje se očekuje od dece tokom izlaska.

“Marija Montesori je zapazila da odrasli prečesto pretpostavljaju da deca znaju kako da se ponašaju u društvu i zato ih ne pripremaju za određene situacije. Zbog toga deca ne poznaju pravila društvenog ponašanja, često se osramote, zbog čega se kod njih pojavljuje socijalna nesigurnost i ozlojeđenost”

Zatim se učitelj upoznaje s resursima u školskom okruženju koji bi mogli biti korisni deci i o tome priprema spiskove po oblastima, koji služe kao izvor informacija deci u učionici. Za oblast geografije, na primer, za potrebe istraživanja terena, sezonskih promena, klimatskih efekata, na spisku može biti planetarijum, lokalni istraživači, oblasti gde se mogu videti efekti sunca, vetra i vode. Za oblast biologije, na spisku mogu da budu zoološki vrtovi, parkovi, botaničke bašte, cvećare, baštenske izložbe, sezonske pojave, kao što su jezera s punoglavcima i vilinim konjicima, bašte s izniklim lukovicama, polja useva i povrtnjaci. U oblasti istorije, na spisku mogu biti muzeji, arheološki i lokaliteti sa fosilima, kuće u kojima su živele istorijske ličnosti, istorijske građevine, spomenici i komemorativne ploče. Za oblast jezika, učitelj može da stavi na spisak muzeje, biblioteke, kuće književnika, mesta gde se čita poezija, filmove i predstave. Na spisku za matematiku može biti matematički odsek na lokalnom fakultetu, imena stručnjaka iz istorije matematike, izložbe ili predavanja matematičara. Za oblast muzike, na spisku mogu biti koncerti, opere i kuće poznatih muzičara. Iz oblasti umetnosti, učitelj može da stavi na listu muzeje, domove slikara, lokalne umetničke studije, fotografske studije, posebne izložbe, umetničke galerije, vajarski studio i zanatske radionice. Spiskovi za izlazak iz učionice uvek su aktuelni i učitelj se brine o povremenom ažuriranju. Na posebnom spisku se nalaze povremene izložbe, filmovi i drugi događaji koji deci mogu biti korisni.

1 2 3 Sledeća strana

Podeli tekst: