Nije potrebno ni da roditelji osećaju krivicu kada postavljaju granice ponašanju svog deteta. Poznavanje formiranja volje deteta pomoći će nam da znamo da li previše tražimo od njega. Zahvaljujući znanju, mi smo realistični u našim očekivanjima vezanim za ponašanje deteta, ne postajemo preveliki kontrolori i ne zahtevamo bespogovornu poslušnost sa svakim pokretom deteta. Shvatamo da se detetove mogućnosti da bude poslušno menjaju u svakom uzrastu i da je to rezultat razvoja mozga. Samim tim, o poslušnosti možemo razmišljati kao o nečemu što se javlja u tri faze. Od dvanaest do osamnaest meseci, dete razume, ali ne može da sprovede ono što se od njega zahteva bez velike pomoći odrasle osobe. Od osamnaest meseci do tri godine, može da shvati zahtev odraslog i ponekad može da posluša bez pomoći. Sa oko tri godine dete stiže do nivoa razvoja na kome može dosledno da sluša, ali još uvek može odabrati da to ne čini.
Montesori metod: Kako da odgajite samostalno dete
Ove faze poslušnosti odražavaju razvoj deteta od početka sa nesvesnim umom na rođenju, do deteta sa svesnim umom u trećoj godini. Formiranje svesne volje deteta tokom ovog trogodišnjeg perioda je razlog za procenu Marije Montesori da „škola“ može da počne u ovo vreme. Deca su sposobna da budu poslušna ako tako odaberu. Mogu da doguraju svoje stolice, vrate materijale na police, pažljivo rukuju stvarima i sprovedu sva druga ponašanja neop-hodna za civilizovanu zajednicu sa drugima.
Manje ekrana, više knjiga
Deca čiji su životi ispunjeni preteranom stimulacijom i zabavom – televizijom, kompjuterskim igrama i beskonačnim nizom plastičnih igračaka u kući, kao i dnevnim rasporedom ispunjenim aktivnostima i događajima van kuće, imaju poteškoća u razvijanju koncentracije koja je potrebna za formiranje volje, a samim tim i disciplinovanog pristupa učenju. Danas prečesto dopuštamo našem odraslom viđenju „zabave“ da zadre u živote male dece. Zaboravljamo da su knjige nekada bile glavna zabava za decu. Kada su Džon i Ebigejl Adams, Tomas Džeferson i kasnije Abraham Linkoln bili deca, čitanje knjiga bilo je luksuz i dobrodošla prilika da se koristi um umesto napornog telesnog rada. Izrasli su u odrasle osobe koje su od svega što su imale najviše cenile svoje biblioteke. Da bismo pomogli svojoj deci da postanu vredni građani naše zemlje, moramo da ponovo uspostavimo ovo razumevanje koje aktivnosti pomažu razvoju volje i usredsređenosti u ranom životu.
14 praktičnih pravila za nastavnike Marije Montesori
Naš cilj je dete koje se može nečemu naučiti, koje je sposobno da sarađuje sa odraslima u otkrivanju sveta. Na učestvovanju deteta u aktivnostima sa nama moramo da radimo od početka njegovog života. Pokazujemo bebi usporenu radnju i pozivamo je na saradnju: „Izvoli džemper. Stavljam ti ga preko glave. Daj mi ruku. Evo je“, i tako dalje. Kao što smo već naglasile u svim našim aktivnostima svakodnevnog života i lične nege sa detetom, ova kombinacija aktivnosti i jezika razvija se u saradnju i koncept „moj redtvoj red“. Ponavljanje i praksa svakog novog iskustva rezultira učenjem.
Većinu vremena, međutim, roditelj mora da ispolji svoju energiju i volju umesto detetove, zato što je dete neformirano. Da bi ispunila ovu ulogu, odrasla osoba mora da ima samopouzdanje, neophodno da bi bila dobar predvodnik. Roditelj može da koristi blag glas kada detetu kaže: „Pomoći ću ti.“ Međutim, ništa u nastupu i tonu odraslog ne sme ostaviti mesta sumnji kada je u pitanju rezultat situacije. Reči i dela odraslog, kao deo strukture detetovog okruženja, jednako su stvarni kao i njegovi fizički elementi; oni moraju da izraze autoritet.
