Početak septembra u porodicama koje imaju školsku decu je u znaku žurbe, kupovine pisaćih stolova, školskog pribora, pranja, peglanja…. Svi malo uzbuđeni, malo nervozni. Roditelji više od dece. Psihijatri kažu da se u toj gužvi često zaboravlja na najvažnije – na savete koji doprinose da deca sačuvaju dobro zdravlje, izbegnu prehlade tokom školske godine i poboljšaju svoju mentalnu energiju.
Prvi savet dr Tijane Antin Pavlović, specijaliste dečje i adolescentne psihijatrije glasi – pobrinite se da Vaša deca dovoljno spavaju – školarci postižu bolje psihofizičke performanse ukoliko imaju naviku odlaska na spavanje u isto vreme , a samim tim, dovoljno sna svake noći.
San je neophodan za rast i razvoj
Oduvek se govorilo da „deca rastu dok spavaju“ i ova izreka je utemljena na fiziologiji jer se tokom noći i spavanja luče dva važna hormona – hormone rasta i melatonin. Noć je priodni stimulans za sekreciju hormona melatonina koji stvara epifiza, žlezda u mozgu. On započinje san i deluje kao najjači antioksidans u telu i stimulator imuniteta. Nema dobrog sna bez melatonina, objašnjava naša sagovornica.
Melatonin snižava nivo kortizola, hormona stresa, umiruje telo i priprema ga za mirovanje, za san. Nivo kortizola u našem telu najviši je ujutro između šest i osam sati i upravo zahvaljujući toj jutarnjoj eksploziji kortizola ustajemo naspavani i puni energije.
Do ponoći kortizol bi morao biti na najnižem nivou kako bismo mirno zaspali, imali čvrst i neprekinut san, a naše telo se oporavilo i iscelilo. Prirodno, kod zdravih ljudi nivo kortizola drastično pada posle 20 sati, i tako daje prednost melatoninu da započne spavanje. To znači da bi posle 20 sati trebalo prekinuti svaku aktivnost, dozvoliti da se kortizol umiri i da melatonin počne svoje delovanje.
To nije cela priča o značaju dobrog sna. Dr Tijana Antin Pavlović, specijalista dečje i adolescentne psihijatrije dalje kaže da je hormon rasta još jedan važan hormon koji luči hipofiza jer regiliše rast tkiva, obnovu ćelija, nivoe energije, rast mišića, a najviše se oslobađa u prvom delu noći, pa je veoma bitno da deca idu na spavanje u adekvatno vreme (pre ponoći, najbolje do 23 časa), jer će premalo sna poremetiti efekat hormona rasta i ograničiti oporavak i sposobost mišića da rastu. Naravno, važno je da se leže na vreme – to za predškolsku decu znači najbolje pre 22 sata (idealno oko 9 uveče). Školskoj deci treba 8 – 9 sati sna, a na spavanje se odlazi pre 23 sata!
Dovoljno sna za bolje rezultate u školi
Uredan san je neophodan za normalan razvoj intelektualnih funkcija deteta. Studije koje su se bavile nespavanjem kod odraslih pokazale su da (pored nervoze) ljudi sa manjkom sna drastično teže uče, pažnja im je „rasuta“, a i ono što su naučili lako zaboravljaju, ističe naša sagovornica.
AUTOR:MARIJANA VUK MRĐA
Izvor: RTS
