Deca kojoj nije bilo dozvoljeno da padnu, oznoje se, oderu kožu, ubodu se na trn, iskuse malo “zdravog” bola, ne mogu da stvore sliku o tome šta je realnost.
Otvorim se tri prsta, kada vidim roditelja kako ide za detetom na ulici ili u parkiću i viče “Ne trči, pašćeš!!!”. A na ono “Nemoj da trčiš, oznojaćeš se!” mi puca aorta!
Sve više dece je oslobođeno fizičkog, na inicijativu roditelja, što je prvi preduslov za stvaranje malih a kasnije velikih… Ok, ovde ću se zaustaviti na kratko. Dakle, sve češće vidimo video klipove i snimke na kojima momci i devojke izvode vratolomije opasne po život, ili se nažalost završavaju sa teškim povredama i jos težim posledicama.
Daleko je to od tinejdžerskih gluposti. Nemaju osećaj, predstavu o tome šta može da im se desi.
Ubeđen sam da su to upravo ta deca kojoj nije bilo dozvoljeno da padnu, oznoje se, oderu kožu, ubodu se na trn, iskuse malo “zdravog” bola, stvore sliku o tome šta je realnost. Skaču bre sa mosta u potok dubine 15 santimetra, ali na glavu, zaleću se biciklom na autobus, da vide šta će biti sa biciklom, onda progutaju prednje zube sa sve karijesom i kormanom, ako imaju sreće.
Lupaju se u glavu oštrim i tupim predmetima iz zabave i radoznalosti. Stavi šerpu drugaru na tintaru, pa ga razvali macolom, da vidi kako će drugar da reaguje!? Izlaze iz automobila u vožnji, da bi se selfirali, alo rođak!? Nije pao kao klinac sa komšijske trešnje, i nisu mu dali da se sanka i grudva, zato se sad snima kako sa trećeg sprata skače lastu u sneg, a sneg do članaka! Skaču sa krovova kuća u mali bazen, guraju vatromete u uši, dupe i usta … Alo planeta majmuna, da li se čujemo?!
Pustite ih bre da trče, čovek je nomad, lovac i sakupljač, genetski stvoren da se kreće, brzo i polako, da se penje i skače, otuda duge ruke i noge. Sećamo se svi ovoga, priroda i društvo, drugi razred osnovne škole! Pustite ih da skaču (naravno sa nekih razumnih visina), da padaju u trku, oderu kolena, lakat, dlanove. Dobro je da osete malo boluckanja dok su mali. Te krastice njima zarastaju brzo na koži, ali u glavama sporo i ostaju dugo, što i jeste poenta!
Pustite ih da budu deca, pa će kada malo porastu, znati da ne treba da skaču sa krova kuće u praznu kantu od dvaes litara! Električnim Trotinetom!!!
Izvor: Nebojša od Zrenjanina
Naučno objašnjenje: Zašto je važno da pustite decu da žive „opasno”
Moj sin se sam penje na vrh penjalice u parkiću. Zatim prebaci nogu, jednu po jednu, i spusti se s druge strane. Ne znam koliko se puta desilo da mi neka mama/baka priđe i kaže: „Vaš sin se popeo na vrh penjalice. Pazite da ne padne.” Dešava se to i…
Dragi stranci, prestanite da mojoj živahnoj ćerki govorite kako će se povrediti
Oguglala sam nakon godina dobijanja poruka od stranaca da su poduhvati moh deteta opasni i da sam neodgovorna što ih dopuštam.
Opasna igra: Zašto je deca vole i zašto im je potrebna
Da bismo zaštitili našu decu, moramo im dozvoliti da se igraju na načine koji se danas smatraju “opasnim.”
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Dok pakujem odeću koju ste prerasli…
Eto ga opet ono doba godine. Krevet u dečoj sobi prepun je letnjih stvari koje su izvađene iz ormana, a zimske iz vakuum vreća traže svoje mesto na polici. Okružena...
Kako sam, od vaspitačice mog sina, naučio šta znači biti DOSLEDAN roditelj
Bilo je to davne 2006. Zima, sneg, napolju smrzlo, a ja sam došla u vrtić da pokupim nastarijeg sina, Sema, koji je tada imao 5 godina. Moja prijateljica Laura i...
Plašiti mlad svet da je brak mrak a dete neka crna aždaja je krajnje nenormalno
Uloga oca u odgajanju deteta je važna. Balkanski mentalitet opravdava to na drugačije načine. Glavne rečenice su: Naspavaj se sad dok još možeš, nećeš stići oprati ni kosu, preteško je,...
Vedrana Rudan: “U kakvom vremenu živimo – svako dijete ima karakter, ni jedan ga roditelj nema”
U kakvom ludom vremenu živimo? Svako dijete ima karakter, ni jedan ga roditelj nema. Tako je govorio moj sin. Krešo se bacio na pod. Urlao je, valjao se po kuhinjskim...
Nema komentara.