Kada bi deca videla da odrasli čitaju, možda bi to bio najbolji podstrek. Deca su slika i prilika svojih roditelja. A ispred svakog promašenog roditelja stoji po neki ekran.
Piše: Jasmina Jovanović
Davno je bilo kada sam ja išla u osnovnu školu. I davno kada sam oduševljeno krenula na bibliotekarsku sekciju. Ljubav prema knjigama nije mogla da me odvede ni na jednu drugu stranu. Pošto nije bilo puno zaljubljenika u to zanimanje, vrlo često sam bila jedina na velikom odmoru koja je našoj staroj, sada već upokojenoj bibliotekarki Milanki, pomagala oko izdavanja knjiga i ujedno učila zanat. Danas kada imam porodicu, muža i dvoje dece, žao mi je što ona to ne može da zna, jer se silno sekirala videći koliko i kako brzo čitam, i uvek me opominjala: „Nemoj toliko da čitaš! Nikad se nećeš udati!“
Evo, udala sam se! Ali ne kao u onoj anegdoti: “Upoznala sam čoveka svog života na 457 strani romana koji čitam“. Stvarno sam se udala. I još uvek čitam. Baš bih volela da joj to kažem i da sa njom sednem i popijem kafu dok pričamo o knjigama i recitujemo Vaska Popu i Lorku, omiljene nam pesnike obema. I znam da bi se ona radovala, silno. Nisam shvatala tada, zašto mi pobogu, ne dozvoljava, da na samom početku petog razreda uzmem na čitanje Džejn Ejr? Ozbiljno se namrštila i rekla mi: “Ne! Prerano je! Uzmi neku dečiju knjigu.“ Sećam se da smo dugo rondale po policama sa dečijom literaturom, da bi na kraju shvatile da u našoj biblioteci više nema dečije knjige koju nisam progutala. “Pa, dobro,“ pomirljivo je rekla uzdahnuvši, „uzmi tu Džejn Ejr, kad već nemamo ništa više za tebe.“ I ja sam sva važna i srećna iako je mraz već ledio prste, otpešačila četiri trolejbuske stanice sa Šarot Bronte u naručju, ni ne pomišljajući da je stavim u ranac a ruke grejem u džepu.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: KNJIGE
Moja prva knjiga o šahu
Koncentracija, strpljenje, logičko razmišljanje, planiranje, kao i samostalno donošenje odluka neke su od veština koje šah razvija kod dece, a koje su im izuzetno važne za život. U toj igri...
Novo iz Pčelice: Roman “Na putu srebra”
Volite istoriju? Avanturu, misteriju? Zanima vas renesansa? Onda je novi roman Gordane Maletić „Na putu srebraˮ, u izdanju Pčelice, prava literatura za vas. Radnja romana počinje u renesansnoj Veneciji 15....
Strašno strašna priča
Slikovnice su važne za sve čitaoce, bili oni mladi ili stari. Za mlade čitaoce ona su vrata u svet umetnosti – i literarne i likovne. Njihovo je mesto u svim...
Pčelicinom ilustratoru nagrada BOOKILL FEST-a
Prvomajski praznici doneli su još jednu nagradu Izdavačkoj kući Pčelica. Među 1700 ilustracija likovnih autora iz 27 država sveta, na Međunarodnom festivalu ilustracije knjige „BookILL fest”, nagradu za najbolju ilustraciju...
Poštovana Jasmina, HVALA na ovom divnom i mudrom tekstu! Vratili ste me u detinjstvo svojim prisećanjem “bibliotekarskog” iskustva i vratili mi nadu da ipak nije sve tako katastrofalno, dokle god ima (a ima nas!) ljudi koji iskreno vole knjigu i poznaju njen NEZAMENLJIVI, NENADOKNADIVI značaj. One nas prate kroz čitav život i obogaćuju ga na toliko načina. Naposletku, knjige su danas, više nego ikada, lek protiv svakodnevnog zaglupljivanja i zamajavanja – međutim, svesno se i planirano potiskuju, proglašavaju dosadnim, neprijatnim, zastarelim…Zato, hvala još jednom.
Ne razumem, šta fali čitanju sa ekrana ? Na Internetu imam znatno širi izbor literature, naročito one alternativne, gerilske, koja nema publike i para za štampu. Koja je van granica beletristike i klasičnih, etabliranih nauka. Da li ću biti pametnij ako par mojih omiljenih blogova odštampam i uvežem u korice, pa ih izkonzumiram na taj način ? I odreknem se mogućnosti razgovora o delu sa autorom i ekipom ?
Odlican tekst,nazalost istina danasnjice,redovno posecujemo biblioteku i trudim se da moja deca razviju ljubav prema citanju..