Nemoj mnogo da čitaš, nećeš se nikad udati!

Danas, kada kupite telefon se ekranom „na dodir“ u zimskom periodu, dobijate specijalne rukavice na poklon, koje greju ruke, ali omogućavaju da nesmetano baratate „pametnim“ telefonom, jer su vrhovi rukavica tako osmišljeni. Kada vidim takve rukavice, još sa logom firme koja je prodala telefon bude mi krivo. Knjige mnogo duže postoje na ovoj planeti, pa ništa pametnije nije smišljeno da ih čitamo i listamo, a da imamo rukavice na rukama koje nas greju – do isecanja vrhova prstiju sa rukavica. A isečene rukavice ne greju sasvim.

I uopšte, šta se to desilo sa svetom u kome je gorka istina ona Fejsbuk nazovi „mudrost“ koja kaže: “U autobusu danas, svi kao normalan svet kuckamo po telefonima, a jedan se našao “pametan“ pa čita knjigu!“

Ako je nekada, moja obrazovana ali poučena sopstvenim gorkim iskustvom, bibliotekarka otvoreno govorila da ovaj svet muškaraca ne voli previše pametne i načitane žene, zar nije danas sasvim obrnuta situacija? Ženama je sve dozvoljeno. One su predsednice, lekarke, advokati, poslanice sve što požele, ali i dalje nekako knjiga ne ide uz sve te menadžeke. Bolje im stoje laptopovi (dobri su za skoliozu), ajfoni i pametni telefoni. Uz knjigu deluju nekako neozbiljno, sanjarski. A telefon koji joj stalno zvrnda, odaje utisak da mnogi ljudi ne mogu bez njenog saveta. Ko je još video neku znamenitu osobu u javnosti sa knjigom?! Knjiga je kao aksesoar totalno aut – da se izrazim na jeziku onih koji kuckaju do besvesti po svojim dragim ekrančićima.

Jedino, eto ako je za utehu (a meni nije ni najmanje), tu je činjenica da sve češće umesto nekadašnjih nepristojnih kućnih videa naše javne ličnosti objavljuju knjige. Ako se biografija jednog političara, starlete i mnoštva oskudno odeveniih voditeljki, može nazvati knjigom. A izgleda da može. E, te lepotice se onda danima slikuju sa svojom knjigom u zagrljaju, pa onda i sve njihove gošće koje su u negližeima došle na promociju „književnog dela“. Tada tabloidi, ali i oni što to nisu, osvanu sa gomilom žena koje grle knjigu svoje koleginice ili prijateljice, samo na čas zaboravljajući na telefone. I taj prizor mi nikad ne prija. Zar je knjiga spala na to da je pišu bivši ministri i starlete?

Učili su nas da je knjiga čoveku najbolji drug. Ali izgleda da nije i ženi. Iako po definiciji sociologije, čovek označava i muškarca i ženu. Jer ako žena drži knjigu, ne može i varjaču, šerpu i krpu .A ako drži telefon i laptop, e onda ona zarađuje dovoljno da plati neku drugu bez laptopa koja će zaraditi za život držeći šerpu za obe.

Laka literatura, “boza i limunada“ od književnosti, jedino je što ćete još sresti u autobusu ili tramvaju da neko slučajno čita. Trend se mora ispratiti, a u tom trendu knjiga je – davno prošlo vreme. Sve češće se kroz javnost provlači pitanje, kako deci približiti čitanje? A možda je ključna stvar kako odraslima približiti knjigu? Kada nam danima ne bi radili internet i kablovska, možda bi više ljudi posegnulo za knjigom. Isto kao kada je za vreme bombardovanja i restrikcija struje napravljeno najviše beba. U tako očajnoj situaciji! Kad bi ukinuli telenovele i štalske rijalitije, možda bi ljudima nedostajao još neki zaplet, sem onog dobro poznatog zapleta sopstvenog života, pa bi počeli da čitaju. A ljudi vole zaplete koji nisu njihovi, za koji ne snose odgovornost.