Omladinska književnost: Čitanje je među mladima ponovo postalo kul

Jasmina Marković Karović iz izdavačke kuće Urban Reads, za Detinjarije govori o čitalačkim navikama i interesovanjima mladih, ali i o statusu književnosti za omladinu u našem društvu i kulturi.

Jasmina Marković Karović

Jasmina Marković Karović vlasnica je i urednica izdavačke kuće Urban Reads, koja je poznata po prevodima najpopularnijih svetskih naslova iz oblasti omladinske književnosti, tzv. Young Adult Fiction (YA). Budući da je kroz tri godine postojanja Urban Readsa neprestano u dodiru sa mladim čitaocima, želeli smo da za Detinjarije ispriča nešto više o njihovim čitalačkim navikama i interesovanjima, ali i o statusu književnosti za omladinu u našem društvu i kulturi:

Šta je to fenomen YA i kada se pojavio?

Nisam sigurna šta kaže zvanična statistika, ali moj utisak je da je serijal Hari Poter pokrenuo lavinu i zarazio čitanjem čak i onu decu i mlade koji nisu voleli da čitaju. Iako je primarna ciljna publika Harija Potera nešto mlađa nego ona koja targetira YA (Young Adult), verujem da je taj talas omladinske književnosti zapravo krenuo od generacije koja je čitala Potera, a koja je odrasla i pretvorila se u nišu željnu reči koja je pisana baš za nju.

• Koji pisci i dela su najvažniji predstavnici? Takođe, kakve teme preovlađuju?

Moje iskustvo, koje je stečeno na svetskim sajmovima knjiga, ali i zahvaljujući direktnom kontaktu s čitaocima na domaćim sajmovima, kaže da je Džon Grin (Krive su zvezde, U potrazi za Aljaskom, Gradovi na papiru…) za sada najpopularniji i najčitaniji pisac omladinske književnosti. Razume se da nije jedini, pogotovo ne jedini koji je kvalitetan, pa se pored njega mogu nabrojati i Rejnbou Rovel (Elenor i Park), Džendi Nelson (Daću ti sunce), Stiven Šboski (Prednosti jednog marginalca), Markus Zuzak (Kradljivica knjiga), Harper Li (Ubiti pticu rugalicu)…

Što se tiče tema koje preovladavaju, uprkos ogromnoj popularnosti distopije u kojoj dominira večni i teško rešivi problem suprotstavljanja autoritetima, ipak se više i traže i čitaju savremeni naslovi koji tretiraju aktuelne teme, koje su podjednako zanimljive svim tinejdžerima koji su zahvaćeni globalizacijom. U tom smislu, logično je da se omladinska književnost bavi prvim ljubavima, prednostima i manama savremene tehnologije, prijateljstvom, školom i, pogotovo u slučaju Džona Grina – traganjem za smislom i ostavljanjem tragova i velikih dela iza sebe.

• U kom uzrastu deca počinju da čitaju tinejdžersku književnost?

U većini slučajeva u starijim razredima osnovne škole, i tokom gimnazije. Oni koji je zavole, ne odustaju od nje ni u srednjoj školi, pa čak ni na fakultetu. Teme su često univerzalne i primenjive na sve generacije, što zbog zanimljivog pristupa, što zbog želje roditelja da bolje shvate svoju decu. Upravo tako se i izrodio prilično veliki broj odraslih koji su verni čitaoci omladinske književnosti, kako kod nas tako i u svetu. Naiđu periodi u mom poslovanju kada mnogo češće komuniciram s roditeljima nego s decom.

• Koliko se kod nas ozbiljno shvata ova književnost, od strane književnih kritičara i nadležnih kulturnih institucija poput biblioteka?

Sudeći po ovogodišnjem otkupu knjiga za biblioteke, na kome nije prošlo nijedno naše izdanje, rekla bih da se o omladinskoj književnosti uopšte ne razmišlja i da to nikoga ne zanima, a pogotovo ne ljude koje bi trebalo najviše da interesuje i koji bi trebalo najviše da se aktiviraju u promociji čitanja kod omladine. Urban Reads svoje temelje gradi na promociji lepe književnosti za omladinu i poverenju čitalaca, uz poseban trud da se izbegne zavisnost od bilo kakvih konkursa, pomoći države ili kredita, te nam u tom smislu otkup nije od velikog značaja i ne zavisimo finansijski od njega. Ipak, postoji mnogo dece koja ne mogu sebi da priušte knjige, čak ni kada ponudimo sajamske popuste, što znači da su im biblioteke jedini izvor. Ove godine su uskraćeni za dva dobitnika Michael L. Prince nagrade, U potrazi za Aljaskom i Daću ti sunce, najznačajnije nagrade za omladinsku književnost u svetu, čiji je jedini kriterijum „literarna izvrsnost“ i čija dodela ne zavisi niti od popularnosti naslova i pisca, niti od teme i poruke koju šalje, bez obzira na to koliko je važna. Takođe, na ovogodišnjem otkupu smo ponudili i ostala dela Džona Grina, verovatno najvažnijeg i najtraženijeg omladinskog pisca u svetu – zašto to komisija nije prepoznala kao važno, i mi se pitamo.

“Sudeći po ovogodišnjem otkupu knjiga za biblioteke, na kome nije prošlo nijedno naše izdanje, rekla bih da se o omladinskoj književnosti uopšte ne razmišlja i da to nikoga ne zanima.”

S druge strane, nije fer ne pomenuti pojedine bibliotekare i profesore srpskog jezika koji istinski vole svoj posao i svojski se trude da idu u korak s vremenom i osluškuju potrebe svojih đaka, a koji nas često posećuju na Sajmu knjiga i pišu nam mejlove u želji da od sopstvenih fondova kupe naše knjige za svoje škole i biblioteke. Nažalost, tih odgovornih bibliotekara i profesora nema mnogo, i mi se trudimo da im u najkraćem mogućem roku izađemo u susret, i da im damo što veće rabate kako bismo napunili škole i biblioteke naslovima uz pomoć kojih će tinejdžeri zavoleti čitanje.

• Kako su tinejdžerski romani (kao fenomen) stigli u Srbiju? Kakvo je vaše iskustvo sa objavljivanjem ovih dela, kako je sve počelo? Da li su ona i pre prevođenja već zaživela kod domaćih čitalaca?

Svi veći izdavači su već uveliko izdavali tinejdžerske romane kad smo se mi pojavili na tržištu. Stoji da su ti romani bili popularni i tada, ali mi smo preokrenuli stvar kada je u pitanju broj objavljenih naslova godišnje, ali i način na koji se komunicira s čitaocima. Instinktivno smo doneli odluku da čitaoci od samog početka budu uključeni u odabir naslova, i to tako što će nam na sajtu ostavljati komentare sa svojim željama. Uz to, odlučili smo da dizajniramo sopstvene naslovnice za svetske hitove kao što su „Divergentni“ i „Krive su zvezde“, koje su javno pohvalili autori na svojim društvenim mrežama, i tako nam, mic po mic, pomogli da stvorimo svoju publiku koja Urban Reads čini onim što on danas jeste.

Iako su čitaoci u početku bojažljivo pristupili svemu, broj aktivnih pratilaca se povećavao, što na FB strani, što na ostalim društvenim mrežama, te smo u vrlo kratkom roku, predanom komunikacijom i pažljivim odabirom naslova, postigli ono što danas smatramo najvažnijim – čitanje je među mladima ponovo postalo kul, a po društvenim mrežama se proširio virus slikanja polica i naših knjiga; neizmernu pomoć je pružila i globalna akcija Džona Grina, koji je sve čitaoce omladinske literature, kao i nekada slabo popularne štrebere, svrstao pod kategoriju nerdfighters, vrativši im time kul status koji im je nepravedno oduzet.

• Kakve su reakcije čitalaca, koliko su tražene ove knjige?

S ponosom mogu reći da su knjige veoma čitane i tražene, što po školskim bibliotekama, što po knjižarama. Naravno, ipak najviše volim da pomenem Sajam knjiga u Beogradu, koji najrealnije oslikava i potražnju naših naslova i odnos koji mi s čitaocima gajimo. Nema dana na Sajmu kada kod nas nije gužva, ali vikendom i školskim danima, gotovo da ne možete da nam priđete. Veliki broj dece štedi i čeka samo Sajam, te nam najveći broj kupaca dolazi ne bi li pazario sve što je prethodne godine izašlo. Sajam nam služi i da se s nekima od njih bolje upoznamo, kao i da razmenimo utiske, saslušamo kritike i naravno, da uživamo u pohvalama.

• Kako biste opisali tipičnog čitaoca nove generacije? A razlike između čitalaca i čitateljki?

Razlike između muških i ženskih čitalaca su minimalne. Teme koje obrađujemo su mahom univerzalne, tako da se retko koji naslov može opisati tipično muškim ili ženskim. Naravno, kao i među odraslima, ako bismo pravili razlike, rekli bismo da muški čitaoci malo više vole knjige u kojima preovlađuje akcija, kao što su trilogije „Uspon Crvenog“ ili „Lavirint: nemoguće bekstvo“, a ženski više uživaju u temama baziranim na emocijama. Ipak, to su minorni procenti – između muških i ženskih čitalaca sve je manje razlika.

“Čitalac nove generacije je prilično zahtevan – nije lako knjigama ući u okršaj s telefonima, tabletima, internetom i društvenim mrežama.”

Čitalac nove generacije je prilično zahtevan – nije lako knjigama ući u okršaj s telefonima, tabletima, internetom i društvenim mrežama. Ipak, veliki i važni autori omladinske književnosti to sve imaju na umu, pa se trude da i teme i jezik kojim pišu budu u skladu s njihovim interesovanjima. U tom smislu je i čitalac zahtevan – traži originalnost, traži jezik koji će biti u skladu sa savremenim, ali tako da to ne bude na uštrb kvaliteta. Sve u svemu – nije ih lako zadovoljiti.

• Koliko su domaći izdavači svesni ove čitalačke grupe i da li ima još izdavača koji odgovaraju na potrebe mladih čitalaca?

Svi veći izdavači u Srbiji imaju ediciju koja je namenjena mladima. Oni, naravno, ne izdaju to u broju u kome izdajemo mi, jer smo mi specijalizovani za omladinsku književnost, ali sa zadovoljstvom primećujem da je na tržištu sve više kvalitetnih i nagrađivanih svetskih autora omladinske književnosti.

• Koliko su domaći pisci u toku sa senzibilitetom i interesovanjima savremenih tinejdžera, ima li domaćih romana koji bi se mogli uvrstiti u ovaj žanr?

Ja se dosad nisam susrela s velikim brojem domaćih autora koji pišu knjige za ovaj uzrast. Većina njih je fokusirana na uzrast do 12 ili do 14 godina, i ne mogu se nazvati YA piscima. Iako mi, za sada, ne izdajemo naslove domaćih autora, radovalo bi me da vidim da ih ima i da su se okrenuli toj novoj, rastućoj publici.

• Koji su kriterijumi za izbor narednih izdanja?

Kriterijume nismo menjali od samog početka: daleko najvažniji kriterijum i dalje je tema koju naslov obrađuje, jer smatramo da je izdavaštvo jedan od najboljih načina da se lokalno deluje na percepciju okoline mladih ljudi. Do sada smo mahom izdavali knjige čiji protagonisti šalju poruke koje pomažu u osnaživanju ženske populacije, koje devojkama pokazuju da jesu i da treba da ostanu ravnopravne s muškarcima, koje se bave temom psihičkih poremećaja, depresije kod mladih, suočavanja sa sopstvenom (homo)seksualnošću, razvodom ili smrću roditelja. Naravno, taj kriterijum gotovo uvek ide ruku pod ruku s kvalitetom napisanog, a vrlo često i s popularnošću naslova o kome je reč.

• Vaše omiljene YA knjige?

Sada ih već ima mnogo, ali prva i najvažnija za mene uvek će biti Daću ti sunce. Mislim da je to najpoetičnija i najpametnija knjiga za mlade koju sam imala prilike da pročitam, a koja se od ostalih izdvaja i po lepoti jezika i po važnim temama koje obrađuje. Uz nju svakako idu i Ubiti pticu rugalicu i Prednosti jednog marginalca.

• Koliko je, po Vašem utisku, ova literatura uticala na savremene tinejdžere, njihov identitet, interesovanja, ukus?

Moj utisak je da je ova mlada, Y generacija, u svakom smislu naprednija od prethodnih. Tu pre svega mislim na način na koji oni prihvataju nepoznate informacije, širokog uma i bez mnogo predrasuda. Svakako da je ovaj talas YA literature uticao na to da im se vidici još više prošire, što vidim i po tome kako je prihvaćen jedan od slogana koji stavljamo na naslove koje se bave različitošću – Different is ok. Moje iskustvo s njima govori da im sve te različitosti koje vide u drugima, a koje su starijim generacijama neprihvatljive – ne predstavljaju nikakav problem, i da im je potrebno samo malo vremena, volje i objašnjenja da ih prevaziđu kao da ih nikada nije ni bilo.

“Moj stav je da deca ne čitaju manje nego što su čitala nekada – čak verujem da čitaju više, jer imaju mnogo više izbora nego što smo imali mi.”

• Šta još čitaju mladi osim izdanja UR?

Po njihovim kesama, u koje tu i tamo zvirnem na Sajmu, vidim da se dosta čitaju fantastika „za odrasle“, horori i stripovi. Teško da mogu da vam opišem koliko me to čini srećnom.

• Šta biste preporučili roditeljima za svoje tinejdžere, kao i mladim čitaocima za čitanje preko raspusta koji upravo počinje – od izdanja Urban Readsa kao i od drugih izdavača?

Sve one naslove koje sam pomenula u prethodnim odgovorima: bilo šta od Džona Grina, Džendi Nelson, Rejnbou Rovel, Markusa Zuzaka i Ransoma Rigsa. Uz to, naravno, i Harper Li. Takođe, stripovi u izdanju Veselog četvrtka i Darkvuda. To su naslovi koje ja kupujem tinejdžerima u svojoj okolini – ako ih ti naslovi ne nateraju da zavole knjigu, ne znam šta hoće.

• Stalno se pominje kako deca i mladi ne čitaju. Kakav je Vaš stav o tome? Šta biste savetovali roditelju čije dete neće da čita?

Moj stav je da deca ne čitaju manje nego što su čitala nekada – čak verujem da čitaju više, jer imaju mnogo više izbora nego što smo imali mi. Ako pak ne zavole čitanje kroz obaveznu lektiru, savetujem roditeljima da iskoriste blagodeti razvoja filmske industrije, koja je umnogome popularisala čitanje ekranizovanih knjiga – neka počnu sa kombinacijom film/knjiga „Igre gladi“ ili „Krive su zvezde“, sumnjam da neće imati rezultata. Nakon toga će sami pronaći svoj put i kreirati sopstveni ukus. Treba ih prvo navući da probaju, posle toga sve ide lakše.

Razgovarala: Jovana Papan

Podeli tekst: