Kada smo žena i ja dobili prvo dete pre dve godine, vrlo brzo počeo je da me hvata očaj i osećaj stida. Oduvek sam čitao i smatrao sebe nekim ko puno čita, a sada nisam čitao uopšte.
Moj izgovor je bio da „više nemam vremena za čitanje“. Ali to je bila laž: uveče, kada bih završio sa poslom i kada bismo dete stavili na spavanje, ponekad bih sat, dva ili tri gledao Netfliks. Nije lako priznati, ali umemo da upadnemo u loše rutine i tada je potrebno da budemo iskreni prema sebi (i da nas je pomalo sramota) kako bismo se iz toga izvukli.
I onda sam shvatio: ako zaista želim da ostanem posvećen svom akademskom pozivu, a istovremeno budem i otac u našem brzom savremenom svetu, moram da učinim knjige jedinim medijem koji mi je dostupan u domu.
Sledećeg vikenda, prodao sam naš TV velikog ekrana za par stotina dolara. Odmah sam počeo više da čitam, jer nisam imao šta drugo da radim.
Budite svesni toga da niko više ne čita prave knjige. Čak i obrazovni, pametni ljudi čitaju danas vrlo malo. Jednostavno, suviše je drugih medija koji vas iskušavaju, i koji se mnogo lakše konzumiraju.
Ali smrt čitanja – činjenica da je danas većini ljudi skoro nemoguće da čita – je velika prilika. Ako ste spremni da podnesete žrtve koje drugi nisu, skoro da vam je zagarantovano da ćete upasti u probrano društvo najnačitanijih ljudi.
Vodi se veliki rat za našu pažnju, i ne treba da se stidite ako ga trenutno gubite; samo budite iskreni prema sebi i spremni da odmah prezumete mere. Ako život bez dubokih preispitivanja nije vredan življenja, onda slobodno možemo reći da je ovo pitanje života i smrti.
Džastin Marfi, pisac i naučni publicista.
Izvor: Detinjarije.com
