I tako sam ja odlučila da prestanem da se raspravljam i da isterujem pravdu i nepravdu. Jer nije bilo svrhe. Nema svrhe.
Autor: Supermama
Nedavno me je koleginica pitala zašto svog bivšeg partnera ne zovem „bivšim mužem“, ili ga ne spominjem po imenu. Umesto toga, ja kažem „otac mog deteta“. I to je njoj zvučalo čudno. A ja imam svoje razloge.
Jedne večeri sam otišla po ćerku koja je to popodne provela kod oca. Iako sam na vreme najavila dolazak, rečeno mi je da je tek sela da večera, te da moram da čekam, u kolima, na kapiji, dok ne završi obrok. Ili da dođem kasnije. Ili da uđem, što nisam htela. Pošto je već bilo kasno, insistirala sam da ona prekine večeru i krene samnom. Otac ju je izveo, a spakovao je i ostatak njenog obroka.
Već sam bila prilično umorna i vrlo nervozna, pa sam loše reagovala. Rekla sam mu da ona i u svojoj kući ima šta da jede te da nema razloga da joj on pakuje hranu za poneti.
Malo je reći da se scena završila na ružan način. Ali ne samo to. Kad smo stigle kući, pitala sam ćerku šta želi da večera, tatinu večeru ili ono što ju je čekalo kući. Suznih očiju, odgovorila mi je pitanjem: „a šta bi ti želela da ja jedem?“.
Bila sam očajna. Zbog neorganizovanog oca, zbog moje frustracije i nervoze, patila je nedužna devojčica. Prvo je sa svog sedišta prisustvovala ružnoj sceni. A zatim je, u želji da svima udovolji, ponudila da pojede obe večere. Samo da bi svi bili zadovoljni i da se ne bi svađali.
Nikako nije bilo u redu da sedmogodišnje dete snosi posledice neadekvatnog ponašanja roditelja.
Mislim da se ljudi teško menjaju, i mislim da nikoga ne možemo da promenimo. Ali sebe možemo.
Nije lako, potrebno je mnogo razmišljanja, volje i discipline. Potrebno je da naučimo da razlikujemo bitno od nebitnog.
I tako sam ja odlučila da prestanem da se raspravljam i da isterujem pravdu i nepravdu. Jer nije bilo svrhe. Nema svrhe.
Jedan od razloga što za njega ne kažem – bivši suprug, jeste što ta “titula” po meni nosi negativni prizvuk. A meni je važno da potisnem svaku negativnu konotaciju i da istaknem ono što je jedino važno u našem odnosu: mi smo roditelji. On je otac mog deteta, i uvek će to biti.
Odlučila sam da sa ocem mog deteta budem u korektnim odnosima. To nije uvek lako, čak ima dana kada je to ravno junačkom poduhvatu.
Kako ostati u korektnim odnosima, odnosno kako biti u bilo kakvim odnosima sa osobom koja vam je oduzela osmeh?
Vrlo teško.
Posmatrala sam druge rastavljene porodice, ponašanje žena koje su ostale same sa decom dok je bivši suprug zasnovao novu porodicu.
Slušala sam priče o sudskim sporovima, neisplaćenim alimentacijama.
Čula sam priče o viđanju dece strogo po sporazumu, pa kada je otac sprečen na dogovoreni dan a onda majka odbija da mu da decu narednog dana, kažnjava ga.
A u stvari ona tako nije kažnjavala njega već decu. Otac koji, opravdano ili ne, nije video svoju decu onda kada je trebalo, jednostavno će da slegne ramenima, oplevi po bivšoj ženi i nikom ništa. Deca će biti uskraćena. Jer ga nisu videla onda kada su očekivala, ali ni narednog dana. Do sledećeg „termina“.
Mnogo je takvih situacija, i ja savršeno razumem te žene. Ogorčene, razočarane u ljubav, u ljude, u život.
Razumem.
Nije lako biti samohrani roditelj, ja to vrlo dobro znam.
I nije lako zadržati fokus na onome što je u toj priči jedino i zaista važno. A to su naša deca.
Ja se više ne upuštam u rasprave, ne isterujem istinu i pravdu. I po cenu da zvučim cinično, napisaću sledeće: nema pravde.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ŽIVOTARIJE
Bajka utorkom: Ako ne stižeš sve, do mozga je
Najčešće pitanje koje dobijam je: Kako stižeš sve, majke ti? Čak i mene uvek ovo pitanje iznenadi i zbuni. Počnem da premotavam svoj život i zapitam se: šta navodi ljude...
Bajka utorkom: Ne seče mač nego reč
Možda ste čuli za ovu izreku? A možda i ne. Ja sam je naučio sa svojih 17 godina dok sam pio pivo ispred kafića u maloj varošici. Nikada nisam bio ljubitelj zagušljivog...
Bajka utorkom: Tuga. Zašto je se toliko plašimo?
Kada ste poslednji put bili tužni? Al ono izistinski, bez maske i suzdržavanja? Danas je stota bajka. Ponosan sam na sebe. Bravo Johny Kralju kažem sa očima punim suza. Šta...
Bajka utorkom: Bez naslova
Danas mi nije do pisanja. A baš sam se radovao. Bližim se svom jubileju. Još dve mi fali do Sto bajki. Sto nedelja. Sto dana sam istrajao. Najmanje 100 sati pisao....
Poštovana,
cenim vaš trud, treba tako.
Molio biih vas za odgovor na pitanje – da li ste svesni ili znate da ima i žena kao što je vaš bivši suprug ? I da li znate da ima i očeva sličnih vama ?
Poštovana, moram da napišem komentar na ovo što ste Vi napisali,kao otac deteta, odnosno bivši muž.
Iz vašeg opisa ceo odnos deluje jako strašno i tužno, rekao bi. I jedina istina je da dete ispašta i ništa više. Sve ostalo, ne ulazeći u razloge vašeg raskida odnosa sa bivšim suprugom mislim da je vrlo loše shvaćeno. Kao otac deteta priznajem da nisam najbolje organizovana, mada se verujte svojski trudim da takav budem, ali nije uvek tako, pa onda svaki put kada treba da vratim majci biće koje najviše volim strepim da li ću biti tačan, kako ne bi imao upravo takvu scenu, što mislim da je nepotrebno. Nismo svi jednako sposobni da budemo roditelji, mada se zaista trudimo da budemo i to istinski hoćemo, znam iz svog primera. Ja živim za dan kad ću videti svoje dete i svaki sekund bez mog dečaka mi je kao večnost, pa kad dođe taj dan ja ne znam kud bi i šta bi pre, a sve bi sa njim. Zima je, pa mi bude teško da mu obučem svu tu odeću, on bi da ostane sa mnom, mojom majkom i bratom da se igra, a ja moram na silu da ga oblačim, to je teško. Ne rastaje mi se od njega, a moram, hoću da ode kući sretan kakav je bio ceo dan, a ne nervozan jer otac žuri da ga vrati majci. I sve to što pišete ne bi bilo tako da ste u ljubavi sa svojim bivšim mužem. Ja i dalje volim svoju bivšu ženu, bez obzira što više nismo zajedno i što ona mene ne voli, ne samo zato što je ona majka mog deteta, nego zato što sam je smatrao i smatram je i dalje(možda ne bi trebao), ženom svog života. Ja se u mnogim situacijama kada ne mogu da vidim dete ili ga ne vidim dogovorenog dana ili sata ne ljutim na svoju ženu, jer znam koliko ona voli naše dete i da je njemu lepo sa njom. Najviše bi voleo da sam tu negde pored njih, kad već ne želi da budem sa njima, ali ja to prihvatam iz već navedenog razloga. Zato mislim da sve žene koje dele vaša osećanja treba da znaju, da ako otac želi, hoće i voli da bude sa svojim detetom, treba da malo popuste, da dozvole mala prekoračenja vremena, da podrže napore oca koji voli svoje dete najviše na svetu i želi da bude voljeno od strane svog deteta, bez obzira imao novu porodicu ili ne. Verujte, moje iskustvo je takvo da znam koliko svaki otac sličan meni voli svoje dete i koliko voli te momente provedene sa njim, da ga hrani, da mu pravi sok, da se igra sa svojim detetom. Ti treba da razumete, jer se u sami tako osećate i možete se staviti u njegovu ulogu, pa razumeti drugu stranu, gledajući očima kojim npr. ja gledam, a mnogo nas je takvih, verujte mi.
Hvala Vam na razumevanju.
A sta cemo sa nazovi ocevima koji ne zele da vide svoje dete vise od godinu dana , da li je i tu majka kriva sto dete pati, ja da ga vucem za rukav da vidi nase dete necu… Po meni ne zasluze da kazem ni da je otac mog deteta jer to nije cim moze tako nego djubre ….
Kao predan i odgovoran otac dosao sam u situaciju da me zena stavila na stub srama!Naime prijavila me za nasilje u porodici zbog svadje oko finansija i kupovine zajednickog stana.Na kraju se ispostavilo da je bila u semi sa policijskim inspektorom koji me je taj dan po prijavi ispitivao!Osecao sam se izigrano i iskorisceno!!
Pored ljubavi i paznje koju je dobijala dosla je na sulidu ideju i napravila mi to sto je napravila.O mojoj pozrtvovanosti oko deteta i paznje koju mu pruzam necu da komentarisem jer sam u odnosu na nju u tome prednjacio.
Naravno ostao sam u braku zbog deteta , da ne bi patilo i da sebe i njega nebi doveo u ovakvu situaciju.
Iz svog slucaja sam se uverio da su nekad i ocevi ti koji bi dali vise za svoju decu nego majke.
A sta cemo sa ocevima koji su prosli kao vi sto ste prosli? Koji i dan danas ( kao u mome slucaju posle 10 god ) trpe razne price i vrijedjanja od bivse ne vjencane supruge.. majke nase zajednicke cerke? Sta ti ocevi da rade a pritom sam pokucao na sva moguca vrata svih institucija koje su zaduzene za takve slucajeve.. od suda,mupa,socijalnog,psihologa…posle 10 god ja sam tek dobio resenje od strane suda za modalitet gledanja djeteta… Pritom sam SVAKI mjesec uplacivao redovno sudski odredjenu alimentaciju…. I opet mi nije dozvoljavala dijete redovno da gledam.. Vazda izgovori..putovanja…rodjendani..slave..
Stalno uoci mog termina.. kad mogu da budem sa cerkom ja ne mogu… Zbog nje… I sta dalje.. dal da popustim i prestanem da se borim …da istjerujem pravdu?