Godinama sam se borila za tu neku svoju istinu, objašnjavala, svađala se.
Nisam uspela.
A onda sam shvatila – ako ranije nisam uspevala da nam život napravim onakvim kakav je trebao da bude, koje su šanse da sada bude bolji? Koje su šanse da sada naša komunikacija bude bolja nego nekada, kada smo delili sve?
Ali život se promenio, moj život pre svega.
Okolnosti su se promenile, pa i ja.
Više mi nije bitno da li „druga strana“ razume ili odobrava moje postupke. Nije mi bitno da „objasnim“ šta sam očekivala od života, koliko sam povređena i koliko moje dete pati zbog situacije u kojoj se našla.
Nije bitno, jer je to neostvarivo. Ili možda jeste, ali po koju cenu?
Ono što jeste važno, je da sačuvam sebe. Da budem zdrava i prava i da takva poživim što duže kako bih dete izvela na put. A to se neće desiti, budem li ugrožavala svoje mentalno i fizičko zdravlje zbog stvari koje nisu bitne jer na njih nemam ama baš nikakvog uticaja.
Ono što mogu, je da iz sopstvene priče izvučem pouku, ojačam, i krenem dalje.
Šta sam ja naučila tokom ovih sedam godina roditeljstva?
Naučila sam da obuzdam svoju narav. Da izbrojim do 1562 pre nego što odreagujem na nepravdu.
Da se okrenem i odem, umesto da eksplodiram i naglavačke uletim u raspravu koja će se loše završiti – po mene i moju ćerku.
Naučila sam da prećutim. Po cenu povređene sujete, ponosa.
Naučila sam da potisnem razočarenje i ogorčenost. Jer mi to neće doneti ništa dobro. Ni meni, ni mom detetu.
Naučila sam da okrenem leđa prošlosti, da gledam isključivo napred. Zbog sebe i zbog svog deteta. Naučila sam da ponekad moram da okrenem leđa i bukvalno i odem, bez komentara i rasprave. Jer su rasprave beskorisne a moji živci i moj život – važni.
Kada godinama živite u sopstvenoj organizaciji, bez klasičnog muškog „oslonca“, bez ikoga da umesto vas tegli namirnice, registruje auto, popravlja kvarove – naviknete da dogovore pravite sami sa sobom. Idete dalje. To je moj metod.
Izvor: www.sacekajmalo.com
Poštovana,
cenim vaš trud, treba tako.
Molio biih vas za odgovor na pitanje – da li ste svesni ili znate da ima i žena kao što je vaš bivši suprug ? I da li znate da ima i očeva sličnih vama ?
Poštovana, moram da napišem komentar na ovo što ste Vi napisali,kao otac deteta, odnosno bivši muž.
Iz vašeg opisa ceo odnos deluje jako strašno i tužno, rekao bi. I jedina istina je da dete ispašta i ništa više. Sve ostalo, ne ulazeći u razloge vašeg raskida odnosa sa bivšim suprugom mislim da je vrlo loše shvaćeno. Kao otac deteta priznajem da nisam najbolje organizovana, mada se verujte svojski trudim da takav budem, ali nije uvek tako, pa onda svaki put kada treba da vratim majci biće koje najviše volim strepim da li ću biti tačan, kako ne bi imao upravo takvu scenu, što mislim da je nepotrebno. Nismo svi jednako sposobni da budemo roditelji, mada se zaista trudimo da budemo i to istinski hoćemo, znam iz svog primera. Ja živim za dan kad ću videti svoje dete i svaki sekund bez mog dečaka mi je kao večnost, pa kad dođe taj dan ja ne znam kud bi i šta bi pre, a sve bi sa njim. Zima je, pa mi bude teško da mu obučem svu tu odeću, on bi da ostane sa mnom, mojom majkom i bratom da se igra, a ja moram na silu da ga oblačim, to je teško. Ne rastaje mi se od njega, a moram, hoću da ode kući sretan kakav je bio ceo dan, a ne nervozan jer otac žuri da ga vrati majci. I sve to što pišete ne bi bilo tako da ste u ljubavi sa svojim bivšim mužem. Ja i dalje volim svoju bivšu ženu, bez obzira što više nismo zajedno i što ona mene ne voli, ne samo zato što je ona majka mog deteta, nego zato što sam je smatrao i smatram je i dalje(možda ne bi trebao), ženom svog života. Ja se u mnogim situacijama kada ne mogu da vidim dete ili ga ne vidim dogovorenog dana ili sata ne ljutim na svoju ženu, jer znam koliko ona voli naše dete i da je njemu lepo sa njom. Najviše bi voleo da sam tu negde pored njih, kad već ne želi da budem sa njima, ali ja to prihvatam iz već navedenog razloga. Zato mislim da sve žene koje dele vaša osećanja treba da znaju, da ako otac želi, hoće i voli da bude sa svojim detetom, treba da malo popuste, da dozvole mala prekoračenja vremena, da podrže napore oca koji voli svoje dete najviše na svetu i želi da bude voljeno od strane svog deteta, bez obzira imao novu porodicu ili ne. Verujte, moje iskustvo je takvo da znam koliko svaki otac sličan meni voli svoje dete i koliko voli te momente provedene sa njim, da ga hrani, da mu pravi sok, da se igra sa svojim detetom. Ti treba da razumete, jer se u sami tako osećate i možete se staviti u njegovu ulogu, pa razumeti drugu stranu, gledajući očima kojim npr. ja gledam, a mnogo nas je takvih, verujte mi.
Hvala Vam na razumevanju.
A sta cemo sa nazovi ocevima koji ne zele da vide svoje dete vise od godinu dana , da li je i tu majka kriva sto dete pati, ja da ga vucem za rukav da vidi nase dete necu… Po meni ne zasluze da kazem ni da je otac mog deteta jer to nije cim moze tako nego djubre ….
Kao predan i odgovoran otac dosao sam u situaciju da me zena stavila na stub srama!Naime prijavila me za nasilje u porodici zbog svadje oko finansija i kupovine zajednickog stana.Na kraju se ispostavilo da je bila u semi sa policijskim inspektorom koji me je taj dan po prijavi ispitivao!Osecao sam se izigrano i iskorisceno!!
Pored ljubavi i paznje koju je dobijala dosla je na sulidu ideju i napravila mi to sto je napravila.O mojoj pozrtvovanosti oko deteta i paznje koju mu pruzam necu da komentarisem jer sam u odnosu na nju u tome prednjacio.
Naravno ostao sam u braku zbog deteta , da ne bi patilo i da sebe i njega nebi doveo u ovakvu situaciju.
Iz svog slucaja sam se uverio da su nekad i ocevi ti koji bi dali vise za svoju decu nego majke.
A sta cemo sa ocevima koji su prosli kao vi sto ste prosli? Koji i dan danas ( kao u mome slucaju posle 10 god ) trpe razne price i vrijedjanja od bivse ne vjencane supruge.. majke nase zajednicke cerke? Sta ti ocevi da rade a pritom sam pokucao na sva moguca vrata svih institucija koje su zaduzene za takve slucajeve.. od suda,mupa,socijalnog,psihologa…posle 10 god ja sam tek dobio resenje od strane suda za modalitet gledanja djeteta… Pritom sam SVAKI mjesec uplacivao redovno sudski odredjenu alimentaciju…. I opet mi nije dozvoljavala dijete redovno da gledam.. Vazda izgovori..putovanja…rodjendani..slave..
Stalno uoci mog termina.. kad mogu da budem sa cerkom ja ne mogu… Zbog nje… I sta dalje.. dal da popustim i prestanem da se borim …da istjerujem pravdu?