– A, saksija, mama? Od čega se pravi saksija?
Dobro je. Bolje saksija nego droga, odahnem ja.
-Saksija se pravi od plastike. Evo vidiš, sve su plastične. A plastika se dobija od nafte…znaš kad sipamo gorivo na pumpi, i gorivo je najbliži oblik nafte…
Tražim još informacija, adekvatnih za njen uzrast o nafti…da poveže plastiku i naftu…
Nije valjda i nafta biljka!? –pita ona. Vidim da joj ovo postaje baš zabavno.
-E, nafta nije biljka. Ali i nju nam je priroda poklonila (na žalost, pomislim u sebi) i nju dobijamo iz zemlje, nećeš verovati. Postoje mesta na kojima nafta izvire… pa ne baš kao potok ali nešto u tom maniru… nisam nikad videla ali sam čitala tako da nađu nalazište nafte, probuše rupu i onda je uzimaju odatle…
“Mojoj deci kajmak smeta, luk im smeta, sve im smeta”
– Saksija je iz prirode!?- čudi se ona- Mislim iz te nafte, a ona iz zemlje?! Pa, mama to je super! Priroda je stvarno super stvar! A tek biljke! Od biljaka dobiješ i hleb i kafu i trenerku! Jedva čekam proleće da nešto posadimo pa da ti pomažem da zalivaš! -ushićena je onako iskreno, detinje.
Izvinjavam se svima koji su očekivali neke savete o roditeljstvu počinjući da čitaju ovaj tekst. Neko iskustvo koje bi mama podelila sa vama. Neku kritiku javnosti, obdaništa, skupoće ili gradskog prevoza. Ništa slično – već ste shvatili. Možda samo topla preporuka da ovog vikenda ne pitate vi – kako je bilo , šta je za domaći, sa kim si se igrao, šta ste imali za užinu i slična roditeljska pitanja. Da ostavite sve kablove i ekrane i većinu poslova. Da rezervišete negde parče osunčanog neba i pustite decu da okuse dokolicu i mir. Možda će trčati oko vas, možda se nečeg igrati, naći nekog novog druga. Nije bitno da li će postavljati pitanja o nafti, sazvežđima i poreklu svega, bitno je da znaju da ste tu, da ih gledate i volite i da nigde ne žurite, da nemate sat, telefon i novine…. Imate samo njih…
