Oduprite se potrebi da budete u stalnom kontaktu sa detetom, da nadzirete njegove aktivnosti i učenje i da zapitkujete o detaljima njegovog dana
Lako je i primamljivo uhoditi sopstveno dete u eri moderne tehnologije. Možete ga špijunirati pomoću skrivenih kamera; pregledati istoriju njegovih internet pretraga; zahtevati uvid u njegove aktivnosti na pametnom telefonu; čak možete da ga pratite preko dži-pi-es sistema, kao što se radi sa kažnjenicima u kućnom pritvoru. Lako je i opravdati se „brigom“ za dete. Ali, kako bi se vama dopalo da vas neko neprestano nadzire? Recimo, da vas vaš voljeni muž ili vaša žena posmatraju, snimaju i sude o vašim aktivnostima? Poruka koju time zapravo šaljete je uvek ista: „Ne verujem ti.“ Za nju vam čak nije ni potrebna moderna tehnologija – staromodne metode isleđivanja su sasvim dovoljne. Roditelj pun poverenja ne zahteva detaljne izveštaje – svako ima pravo na privatnost, na tajne, na prilike da eksperimentiše a da mu ne sude zbog toga. Previše zabadanja nosa samo će prouzrokovati neiskrenost.
