Politika: Najviše nas zbunjuju brak i roditeljstvo

Kada je pre pet godina počeo da piše kolumne za subotnje izdanje „Politike” dr Zoran Milivojević, psihijatar i psihoterapeut, pretpostavio je da će najveće interesovanje naših čitalaca izazvati večite teme o ljubavi, partnerstvu i roditeljstvu. I nije pogrešio u proceni – vrlo brzo je postao jedan od najčitanijih kolumnista našeg lista, a njegove priče predstavljaju vodič za razumevanje emocija i dešavanja u međuljudskim odnosima. Iako se za psihologe često kaže da objašnjavaju stvari koje svako razume rečima koje niko ne razume, dr Milivojević se trudi da što jednostavnijim rečima saopšti psihološke istine i razotkrije „formule” dobrog roditeljstva i partnerstva. Veliko interesovanje naših čitalaca motivisalo ga je da kolumne objavljene u „Politici” objavi u knjizi „Psihologike svakodnevnog života” koja je nedavno izašla u izdanju „Psihopolis instituta” iz Novog Sada.

– Za razliku od oca psihoanalize Sigmunda Frojda koji je napisao „Psihologiju svakodnevnog života”, ja sam se rukovodio idejom da je psihoterapija promena uverenja koja su organizovana u male logike – tako je nastao naziv ove knjige – kaže dr Milivojević.
On objašnjava da su teme za njegove kolumne inspirisane činjenicom da postajemo sve više zbunjeni novim pravilima u međuljudskim odnosima.

– Mislim da se do pre 50 godina znalo ko je učitelj a ko učenik, ko je roditelj a ko dete, ko je mama a ko otac, a onda je došlo do preispitivanja tih uloga – to je odgovaralo nekim društvenim grupama, kao što su homoseksualci ili manjine, ali je nastupila zbunjenost i konfuzija kada su u pitanju partnerski odnosi i vaspitanje dece. Disciplinovanje dece ustuknulo je pred rezultatima psihoanalitičkih studija koji su pokazali da nedostatak ljubavi stvara neurotične ličnosti. Zbog toga je već dve-tri decenije dominantan model popustljivog vaspitanja, ali ovaj model stvara novu patologiju – nastaju razmažena i prezaštićena deca. Razmažena deca, uprkos visokoj inteligenciji, izrastaju u nesocijalizovane ličnosti koje ne žele da odrastu, koje su sebične i narcisoidne, nemaju radne navike i dugo ostaju u simbiotskoj vezi sa roditeljima. Prezaštićena deca odrastaju u pasivne osobe koje se plaše sveta, koga doživljavaju kao opasno mesto, zbog čega često ostaju u simbiozi sa roditeljima ili dominantnim partnerima. Pošto već godinama radim kao supervizor u slovenačkim popravnim domovima imam potrebu da upozorim roditelje kakve posledice mogu biti zbog pogrešnog načina vaspitanja. Iako mnogi misle da se ja zalažem za strogost i kažnjavanje deteta, ja zapravo želim da podsetim roditelje da su detetu potrebni i ljubav i disciplina, jer je njihov zadatak da naslednika pripreme za samostalni život. Zbog toga se najstrasnije i najenergičnije polemike vode oko tekstova čija je tema deca – bilo da je u pitanju telesno kažnjavanje, ljubav, sankcije, disciplina ili vaspitni stilovi – priča dr Zoran Milivojević.

E, to je pravo detinjstvo!

Zašto “lenji roditelji” imaju srećne porodice

6 tajni vaspitačica zbog kojih deca više slušaju njih nego vas

Kad mi “dobronamerni prolaznik” govori kako da gajim dete

Dr Ranko Rajović: Neće se to baš meni i mom detetu dogoditi

Većina ljudi se ne zamara da li će se dogoditi nešto loše za dan, dva ili godinu dve. To je odbrambeni mehanizam, koji je razvijan hiljadama godina. Zamislite situaciju gde...

Dr Olivera Aleksić Hil: Našoj deci sve češće potreban psihijatar

Dr Olivera Aleksić Hil, dečji psihijatar u Institutu za mentalno zdravlje, rekla je da u vreme pandemije roditelji imaju veće brige, zbog čega ispaštaju i oni ali i deca. “Stres,...

Šta niste znali o levorukoj deci

U svetu punom dešnjaka levoruke osobe su ipak retkost. O njima postoji puno mitova i priča. Neki kažu da su umetnički nadareniji od dešnjaka, a neki da su naučili da...

Kako prevariti dečake koji piške u krevet

Piše: Кatarina Murašova Čak i deca koja nisu tako mala piške u krevet. Medicinski rečeno imaju enurezu. Ta pojava je daleko češća nego što misle oni koji se nikada nisu...