Politika: Najviše nas zbunjuju brak i roditeljstvo

Kada je pre pet godina počeo da piše kolumne za subotnje izdanje „Politike” dr Zoran Milivojević, psihijatar i psihoterapeut, pretpostavio je da će najveće interesovanje naših čitalaca izazvati večite teme o ljubavi, partnerstvu i roditeljstvu. I nije pogrešio u proceni – vrlo brzo je postao jedan od najčitanijih kolumnista našeg lista, a njegove priče predstavljaju vodič za razumevanje emocija i dešavanja u međuljudskim odnosima. Iako se za psihologe često kaže da objašnjavaju stvari koje svako razume rečima koje niko ne razume, dr Milivojević se trudi da što jednostavnijim rečima saopšti psihološke istine i razotkrije „formule” dobrog roditeljstva i partnerstva. Veliko interesovanje naših čitalaca motivisalo ga je da kolumne objavljene u „Politici” objavi u knjizi „Psihologike svakodnevnog života” koja je nedavno izašla u izdanju „Psihopolis instituta” iz Novog Sada.

– Za razliku od oca psihoanalize Sigmunda Frojda koji je napisao „Psihologiju svakodnevnog života”, ja sam se rukovodio idejom da je psihoterapija promena uverenja koja su organizovana u male logike – tako je nastao naziv ove knjige – kaže dr Milivojević.
On objašnjava da su teme za njegove kolumne inspirisane činjenicom da postajemo sve više zbunjeni novim pravilima u međuljudskim odnosima.

– Mislim da se do pre 50 godina znalo ko je učitelj a ko učenik, ko je roditelj a ko dete, ko je mama a ko otac, a onda je došlo do preispitivanja tih uloga – to je odgovaralo nekim društvenim grupama, kao što su homoseksualci ili manjine, ali je nastupila zbunjenost i konfuzija kada su u pitanju partnerski odnosi i vaspitanje dece. Disciplinovanje dece ustuknulo je pred rezultatima psihoanalitičkih studija koji su pokazali da nedostatak ljubavi stvara neurotične ličnosti. Zbog toga je već dve-tri decenije dominantan model popustljivog vaspitanja, ali ovaj model stvara novu patologiju – nastaju razmažena i prezaštićena deca. Razmažena deca, uprkos visokoj inteligenciji, izrastaju u nesocijalizovane ličnosti koje ne žele da odrastu, koje su sebične i narcisoidne, nemaju radne navike i dugo ostaju u simbiotskoj vezi sa roditeljima. Prezaštićena deca odrastaju u pasivne osobe koje se plaše sveta, koga doživljavaju kao opasno mesto, zbog čega često ostaju u simbiozi sa roditeljima ili dominantnim partnerima. Pošto već godinama radim kao supervizor u slovenačkim popravnim domovima imam potrebu da upozorim roditelje kakve posledice mogu biti zbog pogrešnog načina vaspitanja. Iako mnogi misle da se ja zalažem za strogost i kažnjavanje deteta, ja zapravo želim da podsetim roditelje da su detetu potrebni i ljubav i disciplina, jer je njihov zadatak da naslednika pripreme za samostalni život. Zbog toga se najstrasnije i najenergičnije polemike vode oko tekstova čija je tema deca – bilo da je u pitanju telesno kažnjavanje, ljubav, sankcije, disciplina ili vaspitni stilovi – priča dr Zoran Milivojević.

Naša su deca gladna pravih životnih iskustava

Plan „IKS” – trik kojem bi svaki roditelj trebalo da nauči dete

Pet načina da vaspitate miroljubivo dete

9 stvari koje treba da prestanete da radite samo zato što svi drugi roditelji tako rade

28 saveta roditeljima i nastavnicima za rad sa decom koja teško održavaju pažnju

U svom radu susrećem se sa sve većim brojem dece kojima je teško da održe fokus pažnje i isprate školsko gradivo. Povremeno dobijam pozive i od stručnog osoblja u školi,...

Starmalo dete – dete naučeno da njegove potrebe, želje i osećanja nisu važni

Ljudi koji dolaze na terapiju često nemaju ideju, pa ni pomisao...

Roditeljski narcizam: Ako nisi savršeno dete, bezvredan si mi!

Najkreativniji vrtić, najbolje rangirana škola, vrhunski pedijatar, sportski klub, kursevi stranih jezika za bebe, matematičke škole za predškolce, organska hrana, privatni časovi…...

Škol­skoj de­ci pa­žnja u po­sled­njoj de­ce­ni­ji opa­la je za po­lo­vi­nu

Pr­vo su de­te na­u­či­li da na ma­mi­nom mo­bil­nom te­le­fo­nu pro­na­đe vi­deo-igri­cu, a on­da je pro­go­vo­ri­lo...