Skoro svako peto dete u Srbiji ima višak kilograma, a broj gojaznih mališana iz godine u godinu stalno se povećava.
Foto: Pixabay
Nedovoljno fizičke aktivnosti, sati i sati provedeni ispred kompjutera ili TV-a, nepravilna ishrana – pekara i kiosci brze hrane, grickalice i slatkiši, gazirani sokovi glavni su krivci za višak kilograma kod mališana.
Gojaznost nije samo estetski problem već može da prouzrokuje različite druge bolesti kao što su dijabetes, kardiovaskularne bolesti.
Nutricionista Marija Prčić kaže da je pravilna ishrana kod deteta važna od najranijeg uzrasta, a da je prvi “kritičan” period polazak dece u školu, kada mogu da se izgube zdrave navike zbog vršnjackog uticaja.
Ona je naglasila da je važno da deca ne izlaze iz kuće a da prethodno nisu doručkovala i da u školu nose užinu.
Za užinu u školi može da se napravi sendvič od integralnog hleba, suvog mesa, sira ili da to bude humus ili namaz koji mame mogu da naprave.
“Ima više opcija. Roditelji moraju malo više da se žrtvuju i spremaju obroke koje će deca da nose u školu. To je jedino rešenje, da deca ne jedu proizvode iz pekare”, rekla je ona za Tanjug.
Jedno od rešenja, kako kažem, je i da se zabrani da u školi bude prodajnih objekata koji prodaju grickalice, krofne, peciva iz pekare.
“Znam da neke škole ne dozvoljavaju deci da izlaze iz školskih dvorišta. Međutim, u samim školama ili u školskom dvorištu postoje takvi objekti”, naglasila je ona.
Deci, ali i odraslima u prvom delu dana potrebno je najviše energije. Dokazano je kada doručkuju da đaci imaju bolju koncentraciju na času.
“Loše je da detetu prvi obrok bude sladak. Čips kada se svari on je u osnovi šećer, bez obzira što je slanog ukusa. Slično je i sa proizvodima iz pekare. To utiče na hiperaktivnost kod dece – nemaju dobru pažnju na času, nemaju dobru koncentraciju”, pojasnila je naša sagovornica.
Dodaje da je osim pravilne ishrane važna i fizička aktivnost i da su časovi fizičkog u školi veoma važni. Za mnogu decu to je jedina fizička aktivnost u toku dana.
U razvijenim zemljama, poput Norveške i Švedske, zabranjeno je nošenje slatkiša u školu jer je dokazano da loše utiču na zdravlje dece.
Izvor: B92
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
U beogradskim vrtićima epidemija šarlaha i streptokoke
Doktorka Aneta Jovanović, načelnica Pedijatrije u Domu zdravlja Palilula rekla je za RTS da ukoliko virusna infekcija počne sa blagom prehladom, curenjem nosa, grebanjem u grlu, blago povišenom temperaturom –...
Život deteta sa invaliditetom – „u oktobru smo potrošili 700.000 dinara“
Vukašin Đurin bi uskoro trebalo da napuni četiri godine. Komplikacije na porođaju mame Jelene u 32. nedelji trudnoće ostavile su na njega trajne posledice i više dijagnoza od kojih su...
Iza svakog malog superheroja stoji supermama
Današnji mališani su pravi superheroji. Od kada ujutru otvore oči, pred njima je dan kao stvoren za herojska dela. Zbog toga je i mnogo izazova pred njima. Već od ranog...
„Ako je suđeno da ovo dete ima autizam, onda je srećno jer si mu baš ti majka.“
“Kada je prohodao?“, pita me pedijatar. Ja odgovaram na pitanje, za kojim ide sledeće: „Koliko zna reči, od toga koliko smislenih?“, nesigurno prebrojavam. “Da li pokazuje prstom na predmete?“, odgovaram...
Nema komentara.