Skoro svako peto dete u Srbiji ima višak kilograma, a broj gojaznih mališana iz godine u godinu stalno se povećava.
Foto: Pixabay
Nedovoljno fizičke aktivnosti, sati i sati provedeni ispred kompjutera ili TV-a, nepravilna ishrana – pekara i kiosci brze hrane, grickalice i slatkiši, gazirani sokovi glavni su krivci za višak kilograma kod mališana.
Gojaznost nije samo estetski problem već može da prouzrokuje različite druge bolesti kao što su dijabetes, kardiovaskularne bolesti.
Nutricionista Marija Prčić kaže da je pravilna ishrana kod deteta važna od najranijeg uzrasta, a da je prvi “kritičan” period polazak dece u školu, kada mogu da se izgube zdrave navike zbog vršnjackog uticaja.
Ona je naglasila da je važno da deca ne izlaze iz kuće a da prethodno nisu doručkovala i da u školu nose užinu.
Za užinu u školi može da se napravi sendvič od integralnog hleba, suvog mesa, sira ili da to bude humus ili namaz koji mame mogu da naprave.
“Ima više opcija. Roditelji moraju malo više da se žrtvuju i spremaju obroke koje će deca da nose u školu. To je jedino rešenje, da deca ne jedu proizvode iz pekare”, rekla je ona za Tanjug.
Jedno od rešenja, kako kažem, je i da se zabrani da u školi bude prodajnih objekata koji prodaju grickalice, krofne, peciva iz pekare.
“Znam da neke škole ne dozvoljavaju deci da izlaze iz školskih dvorišta. Međutim, u samim školama ili u školskom dvorištu postoje takvi objekti”, naglasila je ona.
Deci, ali i odraslima u prvom delu dana potrebno je najviše energije. Dokazano je kada doručkuju da đaci imaju bolju koncentraciju na času.
“Loše je da detetu prvi obrok bude sladak. Čips kada se svari on je u osnovi šećer, bez obzira što je slanog ukusa. Slično je i sa proizvodima iz pekare. To utiče na hiperaktivnost kod dece – nemaju dobru pažnju na času, nemaju dobru koncentraciju”, pojasnila je naša sagovornica.
Dodaje da je osim pravilne ishrane važna i fizička aktivnost i da su časovi fizičkog u školi veoma važni. Za mnogu decu to je jedina fizička aktivnost u toku dana.
U razvijenim zemljama, poput Norveške i Švedske, zabranjeno je nošenje slatkiša u školu jer je dokazano da loše utiču na zdravlje dece.
Izvor: B92
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Ovo su 10 pravila zdravog i dugovečnog života
Dr Joni Fridhof (Yoni Freedhoff) je profesor na katedri opšte i porodične medicine na Univerzitetu Otava, a on odbacuje new age novotarije kao recept za duži i zdraviji život. "Dnevni...
Deca s redovnom rutinom spavanja biće zdravija u tinejdžerskim godinama
Uspavjivanje dece može biti najveći izazov u danu. Iako možda negoduju na kupanje, oblačenje pidžame i leganje u krevet, vi nestrpljivo čekate da zaspe kako biste dobili sat vremena za...
Dr Nestorović: Razboljevaće se deca, a za 20 godina će se plaćati lečenje astme, bronhitisa…
Lekari pričaju jedno, resorno Ministarstvo drugo. Danima pojedini pulmolozi upozoravaju na to da se povećava broj pacijenata s respiratornim tegobama. Njihova je ocena da tome, uz vremenske uslove, doprinosi i...
Pulmolog dr Snežana Rsovac: Ne izlažite decu zagađenju, suspendovane čestice stižu i u pluća i u mozak
Vremenski uslovi, ali i zagađenje uticali su da se poveća broj pacijenata sa respiratornim tegobama, posebno dece, rekla je pulmolog Dečje klinike u Tiršovoj Snežana Rsovac za RTS. Rsovac je...
Nema komentara.