Skoro svako peto dete u Srbiji ima višak kilograma, a broj gojaznih mališana iz godine u godinu stalno se povećava.
Foto: Pixabay
Nedovoljno fizičke aktivnosti, sati i sati provedeni ispred kompjutera ili TV-a, nepravilna ishrana – pekara i kiosci brze hrane, grickalice i slatkiši, gazirani sokovi glavni su krivci za višak kilograma kod mališana.
Gojaznost nije samo estetski problem već može da prouzrokuje različite druge bolesti kao što su dijabetes, kardiovaskularne bolesti.
Nutricionista Marija Prčić kaže da je pravilna ishrana kod deteta važna od najranijeg uzrasta, a da je prvi “kritičan” period polazak dece u školu, kada mogu da se izgube zdrave navike zbog vršnjackog uticaja.
Ona je naglasila da je važno da deca ne izlaze iz kuće a da prethodno nisu doručkovala i da u školu nose užinu.
Za užinu u školi može da se napravi sendvič od integralnog hleba, suvog mesa, sira ili da to bude humus ili namaz koji mame mogu da naprave.
“Ima više opcija. Roditelji moraju malo više da se žrtvuju i spremaju obroke koje će deca da nose u školu. To je jedino rešenje, da deca ne jedu proizvode iz pekare”, rekla je ona za Tanjug.
Jedno od rešenja, kako kažem, je i da se zabrani da u školi bude prodajnih objekata koji prodaju grickalice, krofne, peciva iz pekare.
“Znam da neke škole ne dozvoljavaju deci da izlaze iz školskih dvorišta. Međutim, u samim školama ili u školskom dvorištu postoje takvi objekti”, naglasila je ona.
Deci, ali i odraslima u prvom delu dana potrebno je najviše energije. Dokazano je kada doručkuju da đaci imaju bolju koncentraciju na času.
“Loše je da detetu prvi obrok bude sladak. Čips kada se svari on je u osnovi šećer, bez obzira što je slanog ukusa. Slično je i sa proizvodima iz pekare. To utiče na hiperaktivnost kod dece – nemaju dobru pažnju na času, nemaju dobru koncentraciju”, pojasnila je naša sagovornica.
Dodaje da je osim pravilne ishrane važna i fizička aktivnost i da su časovi fizičkog u školi veoma važni. Za mnogu decu to je jedina fizička aktivnost u toku dana.
U razvijenim zemljama, poput Norveške i Švedske, zabranjeno je nošenje slatkiša u školu jer je dokazano da loše utiču na zdravlje dece.
Izvor: B92
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Nova studija ističe korist odloženog davanja antibiotika deci
Jedna od najtežih stvari u medicini je ne činiti ništa. Ovo je naročito tačno za pedijatriju, u kojoj mali pacijenti u proseku 6 do 8 puta godišnje obole od virusnih...
Predsednik Udruženja pedijatara Srbije: U nekom trenutku će biti potrebno da vakcinišemo i decu
“Britanski soj koronavirusa odgovoran je za trenutno duplo veći broj obolele dece nego pre mesec dana, ali teška klinička slika javlja se sa istom učestalošću kao i kod ostalih sojeva,...
Dr Marija Zdravković: “Mladi nakon preležane korone ne mogu da rade kontrolne zadatke”
Ima pacijenata koji nekoliko nedelja nakon što preleže dobiju simptome poput povišene temperature, dijareje, povraćanja, malaksalosti, bola u glavi, osipa na koži, bolova u kičmi, moždane magle. Sve ove simptome...
Kratkovidost u vreme korone: Zbog ekrana sve češće stradaju dečije oči
Sada kada deca zbog pandemije uglavnom školu pohađaju onlajn, a posle škole nastavljaju da igraju video igre i druže se...
Nema komentara.