U kontekstu savremenih obrazovnih izazova, gimnazijska nastava često se nalazi između zahteva: na koji način da istovremeno očuva standarde da bi učenici dostigli propisane ishode tj. odgovarajuća akademska postignuća i zahteva da podstiče aktivno tj. učenje sa razumevanjem.
Cilj ovog teksta je da nastavnicima i stručnim saradnicima, predstavimo pet tehnika koje se koriste u zapadnim obrazovnim sistemima podjednako uspešno u predmetnoj nastavi i na časovima odeljenjskih zajednica, sa davanjem konkretnih primera za različite nastavne predmete i časove.
Primena ovih tehnika može doprineti razvoju kritičkog mišljenja učenika, njihove motivacije za učenje, samostalnosti, odgovornosti, refleksije, podsticanju dijaloga … mogu se koristiti na samo jednom času odnosno segmentu časa ili na više njih uz manja metodička prilagođavanja, kao i u toku samo jednog polugodišta ili u toku čitave školske godine, na samo jednom predmetu ili se mogu koristiti interdisciplinarno povezujući više predmeta kroz više jedan ili više nastavnih sadržaja.
1. Thinking Routines tehnika:
Primena u predmetnoj nastavi:
Primeri: See – Think – Wonder
Srpski jezik i književnost – može se koristiti za analizu pesme.
See (vidi) – Učenici prvo pažljivo čitaju pesmu ili ilustraciju koja je vezana za tekst sa zahtevom da kažu na primer šta su primetili, uočili, koji detalji su im najzanimljivi i zašto …
Think (misli) – sledeći korak je analiza (može biti urađena u paru, manjoj grupi ili celom odeljenju). Šta je smisao? Šta uočeni detalji govore o likovima, vremenu, mestu radnje, epohama …
Wonder (pitam se) – sledi korak gde učenici postavljaju jedni drugima pitanja zašto je pisac odabrao baš ovu situaciju, šta bi se desilo sve da su književni likovi doneli drugačije odluke …
Na ovaj način učenici povezuju stihove i analizu sa sopstvenim razmišljanjima i razvijaju interpretatvne veštine.
Istorija – analiza početka određenog rata
See (vidi) – pokazati đacima fotografije, dokumenta, karte, istorijske izvore iz odgovarajućeg perioda sa pitanjem šta uočavaju na njima.
Think (misli) – u narednom koraku može se tražiti da govore o stanju pre ili posle odgovarajućeg rata u određenom kontekstu na primer u Evropi, nekoj konkretnoj zemlji ili lokalnom području na osnovu fotografija i materijala koji su gledali.
Wonder (pitam se) – u ovoj fazi učenici mogu da daju svoje viđenje događaja, njihovih posledica, mišljenje o sukobljenim stranama i kako su reagovali.
Ovakva strategija u radu sa učenicima podstiče njihovo kritičko mišljenje i razvija njihove sposobnosti da povezuju različite epohe i istorijske kontekste sa realnim životom u kojem žive.
Biologija – učenje o na primer ekosistemima i lancu ishrane
See (vidi) – davanje fotografija šumskog ili vodnog ekosistema, sa uputstvom da navedu vrste životinja i biljaka koje vide.
Think (misli) – u paru ili grupi ili sa celim odeljenjem može se tražiti da govore o tome kako ove vrste utiču jedne na druge …
Wonder (pitam se) – pitanja koja im se u ovom koraku mogu postavljati su šta će da se desi ako nestane jedna ili dve vrste, kako ljudska aktivnost utiče na različite ekosisteme, zatim pitanja iz ekologije o očuvanju i zaštiti naše sredine, što će podstaći njihovu ekološku svest i brigu o okruženju u kojem žive.
Likovna kultura – analiza nekog umetničkog dela
See (vidi) – zahtevi mogu biti da učenici daju odgovore na pitanja šta prvo primećuju na odgovarajućoj reprodukciji, koje boje, oblike …
Think (misli) – naredni korak podrazumeva da razmisle šta je autor dela želeo da nam prikaže, kakva osećanja gledanje reprodukcije u njima rađa, šta mogu da nauče još o periodu koji predstavlja delo …
Časovi odeljenjske zajednice – analiziranje hipotetičke ili anonimne situacije iz školskog okruženja
See (vidi) – fotografije ili tekst sa opisom situacije koja se desila u nekom odeljenju i zahtev da razmisle šta sve mogu da uoče, šta su primetili …
Think (misli) – ovaj korak može da bude diskusija kako bi se oni osećali da su se našli u istoj ili sličnoj situaciji, kako bi postupili …
Think (misli) – zatim može uslediti zahtev da daju predloge rešenja ove situacije, koga bi sve kontaktirali ako bi im bila potrebna pomoć odraslih osoba, da li imaju osobe od poverenja u školskom kontekstu …
2. Productive Failure
(koncept je razvio Manu Kapur)
Productive Failure je tehnika koja učenike prvo suočava sa traženjem rešenja pre prethodnih objašnjenja kako bi neuspeh postao izvor za učenje.
U matematici, fizici, hemiji to bi bio primer rešavanja novih zadataka pre objašnjenja i pre davanja uputstava odnosno formula. Učenici na ovaj način traže različite metode, strategije i logiku, prave greške, neki će možda doći do pravih rešenja. Nakon toga diskutovaće se pravilnim metodama i davaće se korelacija sa učeničkim pokušajima sa isticanjem gde su sve bile greške odnosno šta je sve u njihovim postupcima bilo ispravno.
U nastavi filozofije primenom ove tehnike mogu se razmatrati etičke dileme pre uvođenja teorijskog okvira, u nastavi srpskog za analizu dela ili pesmesa zahtevom da sami učenici daju sopstvene interpretacije, u nastavi istorije da sami napišu na primer listu uzroka za izbijanje određenog rata… Na časovima odeljenjske zajednice primenom ove tehnike mogu se na primer obraditi teme rešavanja konflikta, asertivne komunikacije …
3. Inquiry Arc
(ova tehnika je razvijena u okviru National Council for the Social Studies)
Inquiry Arc ova tehnika organizuje nastavu oko istraživačkog pitanja i vođenju učenika kroz faze da se angažuju, da istraže, da objasne, procene tj. da budu aktivni i da sami dolaze do rešenja.
Prvi zahtev koji učenici mogu raditi samostalno, u paru ili manjoj ili većoj grupi je postavljanje pitanja da oni sami nešto istraže – na primer kako biljke prave hranu i zašto je to ljudima važno ili zašto mostovi imaju posebno značenje u istoriji ili literaturi ili šta će da se desi ako pomešamo limun i sodu bikarbonu … Naredni korak je da učenici istražuju literaturu, odlomke, eksperimentišu, analiziraju podatke, crtaju grafike, uvode različite uslove, posmatraju promene … Zatim sledi diskusija o onome što su uočili, šta su videli, do kakvih su zaključaka došli, šta se sve dešavalo … Svoje zaključke zatim povezuju sa primenama, teorijskim okvirima, znanjem iz drugih oblasti. Na samom kraju učenicima se daje realan problem iz njihovog okruženja i traži se da napišu esej, da predlože odgovarajuću funkciju za rešavanje, da objasne svoje izbore, da naprave kviz ili prezentaciju, eksperiment …
Na časovima odeljenjske zajednice za istraživačko pitanje može se postaviti šta je to funkcionalno i podržavajuće odeljenje, a onda se učenici mogu usmeriti da prikupe podatke o tome kroz ankete, diskusije, da to analiziraju i da donesu zajednička rešenja.
4. Visible Learning Strategies
(sistematizovao ih je John Hattie)
Visible Learning tehnika se zasniva na dokazima i istraživanjima o tome šta zaista utiče na napredak učenika, fokus je na jasnoći ciljeva, povratnoj informaciji, metakogniciji i aktivnom učenju.
Učenicima se da odgovarajuća tema, zatim kriterijumi za uspešno rešavanje i provere rešenja, zatim sledi rešavanje zadataka a nastavnik daje brzu povratnu informaciju tako da svi učenici odmah mogu da znaju gde su pogrešili u izradi zadatka ili analizi ili kada su nacrtali neki simbol ili crtež ili označili nešto na karti.
Davanje povratne informacije može biti i polazna osnova za dalje diskusiju učenike o istoj ili nekim drugim temama koje mogu biti slične ili potpuno različite od nastavnog sadržaja koji je obrađen ovom tehnikom.
5. Authentic Intellectual Work (AIW)
Authentic Intellectual Work podrazumeva zadatke koji zahtevaju od učenika originalno mišljenje i najčešće zahtevaju poređenje sa realnim životnim okruženjem u kojem se nalaze. Primeri zadataka – da napišu članak za školski časopis gde će napraviti korelaciju sa likovima iz romana i stvarnim ljudima iz okruženja, da pronađu podatke o broju sati za učenje da kreiraju grafikone o tome i daju rešenja za poboljšanje uspeha učenika u nastavi, da istraže uzroke zagađenja u gradu u kome žive sa konkretnim merama za poboljšanje ili da daju predloge kako se to može postići …
Ova tehnika se može najbolje realizovati kroz interedisciplinarni pristup u nastavi i saradnju sa drugim stručnjacima iz odgovarajuće oblasti, povezujući nastavu i vannastavne odnosno vanškolske prilike za učenje.
Nema preporuke o dinamici implementacije ovih tehnika u svakodnevnu pedagošku praksu, jer to zavisi od ličnih afiniteta realizatora nastave ili drugih aktivnosti koje se planiraju sa učenicima, zavisi od metoda i oblika časa a onda i nastavnih sadržaja i samih predmeta.
Najveća vrednost prikazanih tehnika je što mogu menjati fokus sa nastavnih sadržaja na učenika kao aktivnog učesnika u učenju ali i realnom životnom okruženju.
Napisala i priredila: Biljana Drobnjak, master pedagog, pedagoški savetnik
