Ko kaže da će se dete opeći, prehladiti ili da će pasti? Samo roditelji. A kada je ovako nešto izgovoreno, daleko je veća verovatnoća da će se i ostvariti.
Isto važi i za ogrebotine, manje posekotine, opekotine, modrice i slične povrede: ponašajte se smireno i uvereno, ne paničite, ne zovite hitnu pomoć. Najčešće nije potrebna nikakva naknadna pomoć da bi rana zarasla.
Ophodite se prema sopstvenom zdravlju onako kako biste voleli da se dete ophodi prema svom zdravlju – lični primer vredi više od hiljadu saveta. To bi značilo da se ne žalite svaki dan čas na migrenu čas na umor, čas vas žignulo ovde čas probada onde, te da ne trčite stalno u apoteku. Ne bi trebalo da uzimate lekove pred decom…
“Ophodite se prema sopstvenom zdravlju onako kako biste voleli da se dete ophodi prema svom zdravlju – lični primer vredi više od hiljadu saveta.”
Objasnite detetu da je za zdravlje važna pravilna ishrana. Ali, kako da mu branimo slatkiše kada se sami nepravilno hranimo ili pušimo po paklicu dnevno? Možete, pomoću sličica i prostih asocijacija, objasniti detetu šta se dešava u njegovom organizmu za vreme bolesti kao i to da ono samo može uticati na svoje zdravlje.
Postoje knjige koje objašnjavaju šta su mikrobi i zašto čelo postane vruće. Ako se dete poseče, recite: „Malo si posekao jednu malu venu pa iz nje teče krv, je l’ vidiš? Ali ne sekiraj se: u krvi postoje male pločice i one, kada se neko poseče, reaguju kao vatrogasci kad ih neko pozove da ugase požar – e te pločice zapuše tu rupicu iz koje teče krv i onda se na rupici napravi poklopac. Kad sve prođe, poklopac se skine i rane nema – kao da ništa nije bilo. Sada ćemo da stavimo zavoj a ti upamti – ako ne vučeš zavoj i ne pritiskaš ranu – brzo će da prođe.” Svako veče, kada previjate ranu, možete pokazivati detetu kako teče proces zarastanja rane.
Pružite mu mogućnost da shvati da je jako i zdravo dete, da njegov organizam ume da se bori sa mikrobima i da je ono samo kadro da utiče na svoje zdravlje.
Prevela: Vesna Smiljanić Rangelov
Izvor: http://www.7ya.ru/
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: MAMINO ZDRAVLJE
Za bolju otpornost tokom pandemije bar 150 minuta vežbe sedmično
Preporučuje se da deca i adolescenti imaju prosečno sat svakodnevne telesne aktivnosti. Trudnicama i majkama nakon porođaja preporučuje se od 150 do 300 minuta umerene do snažne fizičke aktivnosti nedeljno,...
Anksioznost i hormoni
Anksioznost je emocija sa kojom se većina ljudi susreće s vremena na vreme. Očekivano je u određenoj meri osećati se anksiozno, na primer, pri odlasku na razgovor za posao, na...
Intervju, Nebojša Šakić: Pozitivne i raspoložene mame su mame koje vežbaju
Trudnoća, dojenje i briga o maloj deci velike su promene u životu žene, koje se neminovno odražavaju i na njeno telo. U zavisnosti od...
Porođaj i depresija: Zašto žene u Srbiji (ne)govore o ovom problemu
Najsrećniji dan u Tamarinom* životu bio je dan kada je dobila ćerku. Najnesrećniji je usledio četiri meseca kasnije - kada je osetila da „ne može da se brine o detetu"....
Nema komentara.