Ko kaže da će se dete opeći, prehladiti ili da će pasti? Samo roditelji. A kada je ovako nešto izgovoreno, daleko je veća verovatnoća da će se i ostvariti.
Roditeljska briga bi morala da se umanjuje kako dete raste: naravno da ćemo i dalje voditi računa i sprečavati nevolje, ali ne bi trebalo štititi dete od malih opasnosti. Rečenica poput: „Malo je rizično tamo zalaziti, ali ako sam i ja tu, možeš da probaš!” – pružiće detetu mogućnost da osvoji nešto novo. Uz to, ima daleko veću ulogu u vaspitanju od puke zabrane.
Ove „čarobne” reči će osokoliti dete:
- „Ti si stvarno otporan/-na da bi se prehladio/-la, ali ipak zakopčaj jaknu, a? Onda će ti biti još toplije i još lepše.”
- „Sve će biti u redu i ako ne spavaš posle ručka. Ali priznaj da se bolje osećaš kada malo dremneš.”
- „Baš je opasna ova strmina, ali siguran/-a sam da ćeš paziti i da će sve biti u redu. Čak i ako padneš, to nije ništa. Ti si tako hrabar/-ra!”
- „Prehladio/-la si se i sada se tvoj organizam bori s mikrobima. Ti si snažan/-na, a još kada popiješ limunadu i lepo izduvaš nos, ima da ozdraviš do kraja nedelje.”
- „Ponosim se tobom jer si tako brzo ozdravio/-la i nisi se žalio/-la. Želim da te pohvalim i da ti čestitam i zato imam jedan poklon za tebe.”
Postoje istraživanja koja govore o tome da čovek može da upravlja svojim organizmom i zdravljem i da ono, ako se dublje sagleda, ne zavisi ni od volje slučaja ni od naslednih faktora, nego od stanja našeg uma.
Mnogi roditelji se ne odnose prema detetu kao prema čoveku koji je kadar štošta izdržati, nego kao prema nekome kome stalno fali snage i veštine. Zabranjuju detetu da preuzme i najmanji rizik ili da makar malo odstupi od pravila i normi. Garantuju mu niz strašnih posledica koje će se dogoditi ako li samo izađe napolje bez kape, bude li jelo mnogo čokolade, ostane li malo duže na suncu ili ne izađe iz bazena „na vreme”.
“Mnogi roditelji se ne odnose prema detetu kao prema čoveku koji je kadar štošta izdržati, nego kao prema nekome kome stalno fali snage i veštine.”
Pored toga, bolest za dete dođe kao neočekivani uspeh: svi ga maze, posvećuju mu sve svoje vreme, vode ga kod lekara, sede pored njega u postelji, ne teraju ga da jede ono što ne voli, jedan od roditelja je uvek tu…
Rečju – milina! Jer inače ne biva da ga svi tako maze i paze, pa ispada da je detetu isplativije da bude osetljivo i nejako nego zdravo i jako.
Jačajte zdravlje deteta kada je zdravo, a kada je bolesno, radite samo ono što je neophodno: brinite o detetu, ali ne pretvarajte tu situaciju u banju za dete.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: MAMINO ZDRAVLJE
Za bolju otpornost tokom pandemije bar 150 minuta vežbe sedmično
Preporučuje se da deca i adolescenti imaju prosečno sat svakodnevne telesne aktivnosti. Trudnicama i majkama nakon porođaja preporučuje se od 150 do 300 minuta umerene do snažne fizičke aktivnosti nedeljno,...
Anksioznost i hormoni
Anksioznost je emocija sa kojom se većina ljudi susreće s vremena na vreme. Očekivano je u određenoj meri osećati se anksiozno, na primer, pri odlasku na razgovor za posao, na...
Intervju, Nebojša Šakić: Pozitivne i raspoložene mame su mame koje vežbaju
Trudnoća, dojenje i briga o maloj deci velike su promene u životu žene, koje se neminovno odražavaju i na njeno telo. U zavisnosti od...
Porođaj i depresija: Zašto žene u Srbiji (ne)govore o ovom problemu
Najsrećniji dan u Tamarinom* životu bio je dan kada je dobila ćerku. Najnesrećniji je usledio četiri meseca kasnije - kada je osetila da „ne može da se brine o detetu"....
Nema komentara.