Dozvolite deci da odrastaju na način na koji je većina nas odrastala – napolju, na svežem vazduhu, često od jutra do mraka, po suncu, kiši, mrazu… Poneka povreda ili prehlada mala su cena za dragoceno iskustvu koje će steći i stvari koje će naučiti.
Deca provode isto toliko vremena za radnim stolom i u školskoj klupi koliko i odrasli na poslu. Kada završe časove u školi, odlaze kući i rade domaće zadatke. Možda je ova praksa dobra za usvajanje gradiva, ali većina roditelja će se složiti da deci treba više vremena za igru.
Danas naša deca rastu sa sigurnosnim povocima oko vrata kojima mislimo da ih držimo podalje od opasnosti.
Roditelji, budite sa svojom decom, budite uz njih da im se nešto ne dogodi, ali dečje razmirice ostavite deci.
Koliko često izvodite mališane da se igraju napolju i istražuju okolinu? Smatrate li da njihovo detinjstvo treba više da protiče napolju nego u kući, ili je to suviše opasno za njih?
Naši klinci i sami izlaze da se igraju oko zgrade sa drugom decom još od prošlog juna. Možda je nekom neobično i čudno da deca sa 4 i 5, sada već 5 i 6 godina – sama izlaze napolje?
Fotografije su inspirisane njenim uspomenama na leta koja je u detinjstvu provodila kod bake na selu.
Stavljamo ih pod stakleno zvono i činimo sve što možemo da otklonimo opasnosti umesto da decu opremimo veštinom kritičkom mišljenja kako bi sama mogla da se nose sa opasnostima i ublaže ih.
Najnoviji primer ove hipokrizije je hapšenje i odvođenje u zatvor američke majke iz Južne Karoline, Debre Hil, zbog “zločina” koji se sastoji u tome što je svojoj devetogodišnjoj ćerki dozvolila da se igra u parku sa drugaricama dok je ona na poslu.
Nestruktuirane aktivnosti, one koje se odvijaju slobodno, podstiču razvoj dečjih sposobnosti koje im pomažu da ispune svoje ciljeve bez pomoći odraslih.
