Negovati nezavisnost
Tolstoj je govorio da su ljudi iz naroda – oni koji nisu učili u gimnazijama i na univerzitetima – „svežiji, jači, moćniji, nezavisniji, pravedniji, čovečniji i, što je najvažnije, potrebniji bez obzira na to koliko su obrazovani“. Zbog toga je jedno od glavnih pravila u njegovoj školi bilo: ne primoravati decu da se pokoravaju strogim pravilima, nego ih učiti da budu slobodni i nezavisni.
„Ako učenik ne nauči u školi da sam nešto napravi, stvori, onda će i u životu samo podražavati, kopirati jer je malo onih koji bi, naučivši da kopiraju, umeli da nastave samostalan rad.“
Dozvoliti zamerke
U Jasnoj Poljani, pored predavanja, često su se održavali i razgovori. U tim prilikama učitelji i učenici su razgovarali o svemu što su smatrali važnim: naučnim pitanjima, vestima, obrazovnom procesu. Učenici su mogli da izraze svoje stanovište, pa čak i da kritikuju učitelje. Slobodno vaspitanje, koje je Tolstoj zastupao, podrazumevalo je iskren i otvoren razgovor.
„Učenik mora imati potpunu vlast da izrazi svoje nezadovoljstvo ili, u krajnjoj liniji, da se izuzme iz procesa obrazovanja koje ga instinktivno ne zadovoljava jer je jedini kriterijum pedagogije – sloboda.“
