Razvijati maštu
Vaspitanje i obrazovanje nije samo proučavanje udžbenika. Pisac je primetio da na formiranje ličnosti deteta utiče sve što ga okružuje: „dečje igre, patnje, roditeljske kazne, knjige, rad, učenje pod moranje ili slobodno, umetnost, nauke, život – sve nas oblikuje“. Učeći o svetu, dete razvija maštu i stvaralačke sposobnosti. Tolstoj je smatrao ogromnom greškom učenje po planu i programu, i da umesto toga dete samo treba tek usmeriti u proučavanju sveta u svoj njegovoj raznolikosti.
„Sve uzvišene sposobnosti: maštanje, stvaralaštvo, mišljenje u školskom sistemu ustupaju mesto nekim drugim poluživotinjskim sposobnostima: proizvoditi zvuk nezavisno od slike, brojati redom i učiti reči bez mogućnosti da se u mašti povežu sa nekim prizorima – rečju [današnje školovanje] svodi se na gušenje svih uzvišenih sposobnosti zarad razvijanja samo onih koje odgovaraju školskom programu.“
Učiti s razumevanjem
Slobodno obrazovanje bilo je neprihvatljivo za gimnazije i univerzitete 19. veka, gde su učenici bili primorani, često pod pretnjom telesnog kažnjavanja, da pamte gradivo. Tolstoj je obrazovni proces sprovodio bez prinude i trudio se da podučava tako da dete uživa u učenju. Pisac je glavne savete za učitelje sakupio u brošuri Opšte napomene za učitelje, gde je preporučio pomno praćenje mentalnog i fizičkog stanja učenika, a umesto suvoparnih termina, deci treba preneti utiske.
„Da bi đaku gradivo bilo razumljivo i zanimljivo, izbegavajte dve krajnosti: ne govorite učeniku o onome što on ne može znati i shvatiti i ne učite ga ono što on zna ponekad i bolje od učitelja. … Da bi poverovao u istoriju i geografiju, prenesite mu istorijske i geografske utiske. Pričajte učeniku do najsitnijih detalja o zemljama i istorijskim događajima o kojima mnogo znate.“
