Uspešni partneri taj samoopraštajući način razmišljanja primenjuju i jedno na drugo: pogrešne poteze opraštaju kao posledice situacije, a zasluge za dobre postupke pripisuju jedno drugome. Ako jedno od njih dvoje učini nešto bezobzirno ili je loše volje, drugi će to protumačiti kao posledicu okolnosti za koje partner nije kriv: „Jadničak, stvarno je pod velikim pritiskom“; „Nije ni čudo što se izvikao na mene, već danima ga bole leđa.“ S druge strane, kada jedan partner učini nešto izuzetno lepo, drugi će to pripisati njegovoj urođenoj dobroti i divnoj ličnosti: „Dragi mi je doneo cveće bez ikakvog povoda“, reći će neka žena; „zar nije predivan čovek?“
Dok srećni partneri stvari gledaju s pozitivne strane, nesrećni biraju potpuno suprotna tumačenja. Ako jedno od njih dvoje učini nešto dobro, drugi to pripisuje okolnostima: „Da, doneo mi je cveće, ali samo zato što su danas sve njegove kolege kupovale cveće svojim ženama.“ Ako jedno od njih dvoje učini nešto bezobzirno i neprijatno, onda se taj postupak pripisuje njegovoj naravi: „Izvikala se na mene zato što je đubre.“
Pošto su oboje majstori za samoopravdavanje, za partnerovu nespremnost da se promeni okrivljuju njegove karakterne mane, a sopstvenu nespremnost da se promene opravdavaju svojim vrlinama.
Implicitne teorije ostavljaju snažne posledice pošto, između ostalog, utiču na način kako se parovi raspravljaju, pa čak i na samu svrhu prepirke. Ako partneri u raspravi polaze od pretpostavke da je svako od njih dobra osoba te da je napravila grešku koja se može ispraviti, ili je samo loše odreagovala pod pritiskom u nekoj situaciji, postoji nada da će postići kompromis i da će se popraviti. Međutim, da ponovimo, nesrećni parovi izvrću ovu pretpostavku. Pošto su oboje majstori za samoopravdavanje, za partnerovu nespremnost da se promeni okrivljuju njegove karakterne mane, a sopstvenu nespremnost da se promene opravdavaju svojim vrlinama. Ako neće da priznaju da su pogrešili ili ne žele da promene navike koje smetaju onom drugom, kažu: „Ne mogu drugačije. Normalno je da neko viče kada se iznervira. Jednostavno sam takav.“ Iz ovih reči jasno se čuje samoopravdavanje jer naravno da mogu drugačije. To već i rade svaki put kada ne viču na policajca, na svog poslodavca ili na nekog bezobraznog grmalja na ulici.
