„Ispitanici koji su čitali linearno postigli su znatno bolje rezultate na ispitu razumevanja gradiva nego oni koji su pritiskali tamo-amo. Istraživači su zaključili da hiperveze ometaju učenje.“
Istraživač Erping Žu sprovela je drugačiji opit u kome je cilj takođe bilo otkrivanje uticaja hiperteksta na razumevanje. Dvema grupama ispitanika dala je da čitaju isti tekst s interneta, ali je varirala broj hiperveza u zadatom odlomku. Zatim je testirala razumevanje ispitanika tako što je prvo trebalo da napišu sažetak o pročitanom a zatim da reše test zaokruživanjem tačnih odgovora. Otkrila je da razumevanje opada kako raste broj hiperveza. Čitaoci su morali da posvećuju sve više pažnje i moždanog kapaciteta kako bi ocenili hiperveze i odlučili hoće li ih pritisnuti. Zbog toga je preostalo manje pažnje i kognitivnih resursa za razumevanje onoga što čitaju. Rezultat opita bila je jaka korelacija „između broja linkova i dezorijentacije ili kognitivnog preopterećenja“, piše Žu. „Čitanje i razumevanje zahtevaju uspostavljanje odnosa među pojmovima, zaključivanje, aktivaciju pređašnjeg znanja i sintetizovanje glavnih ideja. Stoga dezorijentacija i kognitivno preopterećenje mogu da se ispreče kognitivnim aktivnostima čitanja i razumevanja.“
Zašto radnici Gugla šalju svoju decu u škole u kojima nema kompjutera
Diana DeStefano i Džo-En LeFevr, psiholozi iz Centra za primenjena kognitivna istraživanja kanadskog Univerziteta Karlton, 2005. su napravile opsežnu analizu trideset i osam dotad sprovedenih eksperimenata na čitanju hiperteksta. Iako sve studije ne pokazuju da hipertekst umanjuje razumevanje, pronašle su „vrlo slabu potporu“ nekada popularnoj teoriji „da će hipertekst obogatiti doživljaj teksta“. Naprotiv, višestruko prevladavaju dokazi koji sugerišu kako „povećani zahtevi donošenja odluka i vizuelne obrade u hipertekstu umanjuju uspešnost čitanja“, pre svega u poređenju s „tradicionalnim linearnim načinom izlaganja [teksta]“. Zaključile su da „mnoge karakteristike hiperteksta dovode do povećanog kognitivnog opterećenja te utoliko iziskuju kapacitet radnog pamćenja koji može da premaši sposobnosti čitalaca“.
„Višestruko prevladavaju dokazi koji sugerišu kako „povećani zahtevi donošenja odluka i vizuelne obrade u hipertekstu umanjuju uspešnost čitanja“, pre svega u poređenju s „tradicionalnim linearnim načinom izlaganja teksta.“
Kombinacijom tehnologije hiperteksta s tehnologijom multimedije, Web donosi takozvani hipermedij. Ne nude se i elektronski povezuju samo reči nego i slike, te zvukovi i pokretne slike. Baš kao što su ranije pioniri hiperteksta verovali da će hiperveze čitaocima obogatiti doživljaj učenja, mnogi pedagozi su pretpostavljali da će multimedija, ili obogaćeni medij, kako se ponekad naziva, produbiti razumevanje i poboljšati učenje. Što više ulaznih signala, to bolje. Ali istraživanja su opovrgla i tu pretpostavku koja se dugo prihvatala bez previše dokaza. Deljenje pažnje, koje multimedija zahteva, još više napreže naše kognitivne sposobnosti, slabi nam učenje i umanjuje razumevanje. Kad je reč o dovođenju misaonog materijala u mozak, manje može biti više.
U studiji objavljenoj u časopisu Media Psychology 2007, istraživači su angažovali više od sto dobrovoljaca da gledaju prezentaciju o državi Mali koja im je prikazana u čitaču Weba na računaru. Neki ispitanici gledali su verziju prezentacije koja se sastojala samo od niza tekstualnih stranica. Druga grupa je gledala verziju koja je, osim stranica s tekstom, obuhvatala i prozor s audiovizuelnom prezentacijom dodatnog materijala. Ispitanici su mogli da pokrenu i zaustave snimak kad god su hteli.
