Pozitivan način mišljenja usađuje se od detinjstva. Od toga kako su roditelji naučili dete da posmatra svet oko sebe (obazrivo ili širom otvorenih očiju), kako da reaguje na svoje neuspehe i tuđe uspehe, zavisi detetova budućnost i uspeh u životu. Naime, da bi se postigao uspeh, uopšte nije neophodno posedovati naročite talente.
Prema mišljenju stručnjaka, ljudi koji umeju da žive radosno i lako, bez očajavanja zbog sopstvenih neuspeha i bez zavisti zbog tuđih uspeha, po pravilu su uspešni u životu.
Atmosfera rodnog doma ima neposredan uticaj na formiranje pozitivnog načina mišljenja: tamo gde ukućani svakodnevne probleme ne pretvaraju u probleme kosmičkih razmera, deca imaju sve šanse da odrastu u optimistu. Ne zaboravite da dete upija kao sunđer i kopira ponašanje i stavove najbližih.
Posebno važnu ulogu ima, naravno, majka – u ranom uzrastu dete i majka su podešeni na isti „mod“. Kada je mama spokojna, vesela druželjubiva, onda i njen mališa bezbrižno istražuje svet oko sebe. Ako li se ona, pak, nervira, ljuti i brine – čak i ako nastoji da to ne pokaže – unutrašnji nemir nekako prelazi na dete i ono kenjka, zanoveta i plače.
Baš zato usađivanje pozitivnig načina mišljenja treba početi pre svega od sebe. Upoznajte svet iznova – zajedno sa svojom decom.
Evo nekoliko saveta kako naučiti dete da misli pozitivno:
* razgovarajte o njegovim planovima i onome o čemu mašta;
* psiholozi savetuju da u razgovoru s decom izbegavate reči „nikada“ i „uvek“, jer imaju pesimističnu nijansu značenja; koristite „ponekad“;
* što češće izgovarajte reči podrške, neka zvuče kao moto: „Gore glavu!“, „Sve će biti u redu!“;
* kada se nešto dogodi, nemojte odmah kriviti dete – važno je da ga učite pravednosti a ne da mu usađujete osećaj krivice;
* svaki put mu pružite šansu da samo ispravi grešku;
* priređujte što češća mala iznenađenja, neka se u vašoj kući praznuje i kad nije praznik;
* uvedite običaj da zajedno rezimirate šta se lepo desilo preko dana;
* šalite se i smejte se jedni drugima što je više moguće.
Psiholozi preporučuju da kod dece razvijate samostalno mišljenje tako što ćete se igrati s njima prostih a za njihov razvoj veoma važnih igara.
Na primer: nacrtajte ili opišite rečima neku problematičnu situaciju, predložite detetu da je reši, ali je potom opet zakomplikujte i neka dete smišlja nova rešenja. (Recimo: izašao neki čovek napolje bez kišobrana, kad eto pljuska. Kako rešiti ovu situaciju? Dobro, kupio je kišobran, ali utom dune vetar i polomi ga. Šta sad da radi? Itd. A zatim zamenite uloge: sada je na vas red da rešavate situacije koje smisli dete.
Ako dete ima neke strahove ili naprosto voli da tek onako izmišlja svakorazne užase, ne treba ga grditi niti mu zabranjivati da o tome priča. Možda to za njega predstavlja neku vrstu psihološkog pražnjenja.Dajte mu šansu da upozna ne samo opasne i strašne strane stvarnosti nego i pozitivne momente. A takođe i puteve koji do njih vode. Pokušajte da zajedno s njim pronađete razne, dakako pozitivne, varijante raspleta njegove strašne priče.
I ne zaboravite: sve što je u glavi vašeg deteta plod je vaših reči i postupaka.
Prevela: Vesna Smiljanić Rangelov
Izvor: http://top.thepo.st/353062/UCHIM-REBENKA-MYISLIT-POZITIVNO
